Ratko Mladić u sudnici Tribunala

Dokazujući da je artiljerijski i snajperski teror nad građanima Sarajeva sprovođen po naređenjima Ratka Mladića, tužilac je ranije u dokaze uvrstio snimak i transkript presretnutog razgovora radio vezom od 28. maja 1992. godine u kojem optuženi zahteva napad na naselja Velešići i Pofalići "jer tamo nema srpskog življa mnogo". Bivši pripadnik vojske bosanskih Srba koji je danas na poziv odbrane putem video linka dao iskaz uz mere zaštite lika, izmene glasa i sa pseudonimom GRM-010, u izjavi braniocima je ponudio originalnu teoriju sa ciljem da amnestira optuženog generala odgovornosti za pomenuti napad.

U sažetku izjave se, naime, navodi da ga je jednom prilikom pripadnik njegove jedinice koji se zvao Milenko ili Milanko Mladić "plačući obavestio" da se u Pofalićima pale srpske kuće. Zbog toga su, kaže, Srbi napuštali to područje. Istog dana je, tvrdi, čuo razgovor radio vezom dvojice sagovornika u kojem se govorilo da treba otvoriti vatru prema Pofalićima jer "tamo ionako nema više Srba mnogo".

Svedok smatra da naređenje "tuci Velešiće i Pofaliće jer tamo nema srpskog življa mnogo" nije značilo da treba gađati nesrpske civile, već neprijateljske vojnike koji su proterali Srbe iz Pofalića, pa ih tako "nije bilo mnogo". Osim toga, pominje da je uoči naređenja za artiljerijski napad informacije o situaciji u Pofalićima dobio od izvesnog Milenka ili Milanka Mladića, čime, doduše izdaleka, sugeriše da je taj Mladić, a ne optuženi general možda tražio da se tuče područje gde "nema mnogo Srba".

Najveći deo unakrsnog ispitivanja obavljen je na zasedanju zatvorenom za javnost, pa nije poznato da li je tužilac Mekloski/McCloskey postavljao pitanja na temu Pofalića. U kratkom delu rasprave otvorenoj za javnost razgovaralo se o operaciji "Lukavac 93" koja je sprovedena sa ciljem spajanja Hercegovačkog i Sarajevskog korpusa, što je, objašnjava svedok, trebalo da privoli neprijatelja na pregovore i uspostavljanje "pravičnog mira".

Pred sam kraj današnjeg zasedanja na klupu za svedoke je izveden pukovnik Boško Amidžić, koji je od formiranja vojske bosanskih Srba u maju 1992. godine bio načelnik intendantske službe u Prvom krajiškom korpusu, a od februara naredne godine pomoćnik komandanta korpusa za pozadinu. On je u izjavi timu odbrane naveo da je VRS ratovala u uslovima "ekstremne nestašice" goriva, lekova, hrane i drugih potrepština, a da se sa sličnim problemima suočavalo i civilno srpsko stanovništvo.

U engleskoj verziji izjave timu odbrane iz juna ove godine se navodi da je u zoni odgovornosti Prvog krajiškog korpusa bilo nekoliko logora za ratne zarobljenike, a Amidžić je danas to ispravio i naveo da je postojao samo jedan takav – logor Manjača kod Banja Luke. U izjavi piše i da je svedok bio nadležan za smeštaj i ishranu zatočenika u Manjači i da je u tom pogledu odrađeno sve u skladu sa međunarodnim ratnim pravom.