Odbačen zahtev bivših čelnika policije bosanskih Srba Miće Stanišića i Stojana Župljanina da se žalbeni postupak prekine i prvostepena presuda proglasi nevažećom zbog navodne pristrasnosti sudije Harhofa koji je bio u sastavu veća koje ih je proglasilo krivim za zločine počinjene 1992. godine

Žalbeno veće je odbacilo zahtev Miće Stanišića i Stojana Župljanina da se njihov postupak proglasi ništavim zbog navodne pristrasnosti jednog od sudija prvostepenog veća.

Bivši čelnici policije bosanskih Srba Stojan Župljanin i Mićo Stanišić osuđeni su na po 22 godine zatvora zbog zločina počinjenih 1992. godine širom BiH i njihov je predmet trenutno u žalbenom postupku. U oktobru prošle godine njihovi branioci su podneli zahtev za poništenje prvostepene presude i proglašavanje sudskog postupka ništavim zbog toga što je u donošenju osuđujuće presude učestvovao danski sudija Frederik Harhof/Harhoff, koji je u međuvremenu zbog navodne pristrasnosti diskvalifikovan iz veća koje je sudilo Vojislavu Šešelju. Činjenica da je u donošenju presude učestvovao sudija Harhof, tvrdili su branioci Stanišića i Župljanina, je "ozbiljno i nepopravljivo narušila pravo optuženih na pravično suđenje" od strane veća sastavljenog od nepristrasnih sudija.

U odluci kojom je odbačen zahtev odbrane ukazuje se na praksu Tribunala da se navodi o pristrasnosti sudija u prvostepenom postupku razmatraju kao deo redovnog žalbenog postupka. Sudije takođe navode da "nisu ubeđeni" da zaključci specijalnog panela u slučaju Šešelj stvaraju okolnosti koje su neophodne kako bi se donela takozvana interlokutorna odluka po zahtevima optuženih. Podsećaju, takođe, da činjenični nalazi u jednom predmetu nisu obavezujući za druga suđenja pred Tribunalom, kao i da ne postoje "konačni zaključci" da je sudija Harhof bio pristrasan u odnosu na slučaj Stanišić-Župljanin.

Žalbeno veće, takođe, ukazuje da su branioci Stanišića i Župljanina u međuvremenu tražili dozvolu da svoje žalbe dopune novim žalbenim osnovom u vezi sa navodnom pristrasnošću danskog sudije, kao i da su zatražili da se u dokaze uvede pismo čije je objavljivanje u junu prošle godine dovelo do "afere Harhof". Ukoliko ti zahtevi budu prihvaćeni, navodi se u jučerašnjoj odluci, branioci i tužioci će imati priliku da u redovnom žalbenom postupku razmene argumente u prilog ili protiv tvrdnje o pristrasnosti sudije Harhofa u donošenju prvostepene presude Stanišiću i Župljaninu.

Dijeljenje sadržaja