Bivši ratni saradnici u Predsedništvu bosanskih Srba tvrde da im namera nije bila da pobede svoje "komšije", već samo da stvore srpsku "konstitutivnu jedinicu" koja bi bila deo BIH, a prema Srbiji bi, po ugledu na današnju Evropsku uniju, imala "propusnu" a ne "izbrisanu" granicu na Drini

Nakon juče okončanog unakrsnog ispitivanja, bivši predsednik skupštine bosanskih Srba Momčilo Krajišnik danas je odgovarao na dodatna pitanja Radovana Karadžića. Svedok i optuženi su još jednom pokušali da ubede sudsko veće u svoje mirovne napore i protivljenje ratu i zločinima, navodeći da im namera nije bila da pobede "komšije", već samo da na teritoriji BiH stvore srpsku "konstitutivnu jedinicu".

Ta jedinica, po Karadžiću i Krajišniku, bila bi deo zajedničke države sa Muslimanima i Hrvatima i ni slučajno im, tvrde, cilj nije bio da ona bude etnički očišćena. Uveravaju sudije i da nikada nisu želeli da izbrišu granicu na Drini prema Srbiji, već samo da ona bude "propusna" baš kao što su to danas granice u Evropskoj uniji.

Karadžić se osvrnuo na deo unakrsnog ispitivanja kada je tužilac, ukazujući na umešanost političkog rukovodstva bosanskih Srba u vojna pitanja, predočio presretnuti razgovor iz juna 1995. godine u kojem Momčilo Krajišnik od direktora "Pretisa" Milorada Motike traži isporuku artiljerijske municije radi "odmazde" nakon napada Armije BiH na srpske položaje. Mada se u razgovoru složio sa sagovornikom da odmazdu treba sprovesti "direktno po gradu", Krajišnik danas kaže da je zagovarao udare ne protivničku vojsku i da je "odmazda loše odabrana reč".

U nastojanju da ukaže na ekstremizam paljanskog rukovodstva, tužilac je juče predočio izvod iz dnevnika Ratka Mladića iz maja 1995. godine, u kojem Slobodan Milošević uvredljivo govori o Krajišniku i Karadžiću zbog odluke da zauzmu Orašje, opštinu sa hrvatskom većinom. Milošević je tada za Krajišnika rekao da je "normalan a glup", a za Karadžića da je "nenormalan". Svedok sumnja da se Milošević tako izrazio i veruje "da je Mladić tu malo dodao".

Tako je nakon pet radnih dana okončan treći iskaz Momčila Krajišnika pred Tribunalom. Prvi put je to učinio 2006. godine i tada se nakon svedočenja u svoju odbranu sa klupe za svedoke vratio na optuženičku klupu. Drugi put, posle iskaza na poziv bezbednjaka Drinskog korpusa Vujadina Popovića, vraćen je u haški pritvor. Sada odlazi kući, budući da je u međuvremenu prevremeno pušten na slobodu nakon odslužene dve trećine 20-godišnje zatvorske kazne. Osuđen je zbog najtežih zločina protiv nesrpskih civila u BiH, a zahvaljujući odluci predsednika Tribunala Teodora/Theodor Merona u "pravom" zatvoru (u Velikoj Britaniji) je bio svega četiri godine, budući da se u kaznu uračunava i haški pritvorski staž.

Dijeljenje sadržaja