Bivši policijski inspektor Dragomir Andan opisao svoju ulogu u obračunu sa srpskim paravojnim jedinicama u Brčkom, Bijeljini i Zvorniku, a tužiteljica primetila da je upravo zbog dobrih rezultata u toj operaciji ubrzo smenjen, dok je optuženi Karadžić u isto vreme delio odlikovanja onima sa kojima se svedok obračunavao. Andan se žali da mu Milan Lukić iz haškog pritvora preti smrću

Kada je situacija Brčkom, Bijeljini i Zvorniku zbog prisustva paravojnih formacija počela da izmiče kontroli, vlasti sa Pala su krajem maja 1992. godine uputile nekoliko iskusnih policajaca da uz podršku specijalne jedinice uspostave red u tim opštinama. Operaciju su predvodili Milorad Davidović, koji je bio svedok optužbe u predmetu Radovana Karadžića, i Dragomir Andan, današnji svedok Karadžićeve odbrane. U dokaze je uveden transkript njegovog svedočenja na poziv odbrane bivših policijskih zvaničnika bosanskih Srba, Miće Stanišića i Stojana Župljanina.

Davidović i Andan je trebalo da se, između ostalog, obračunaju sa "Crvenim beretkama" u Brčkom, dobrovoljcima Ljubiše Savića Mauzera i Željka Ražnatovića Arkana u Bijeljini i "Žutim osama" u Zvorniku. Problem je, kaže, bio što su "pljačkali i kršili ljudska prava", prvo Muslimana i Hrvata, a kada je od njih sve opljačkano, prešli su i na Srbe.

Tužiteljica Uerc-Reclaf/Uertz-Retzlaff je u unakrsnom ispitivanju sugerisala da se u obračun sa paravojnim jedinicama krenulo tek kada je i srpsko stanovništvo postalo meta i kada su napadnuti čak i pojedini paljanski funkcioneri. Podsetila je da je operacija u Zvorniku počela tek nekoliko dana nakon što su "Žute ose" u Karakaju zaustavile ministra informisanja Velibora Ostojića, maltretirali ga i terali da pase travu. Pored toga, tužiteljica je primetila da se pažnja u policijskoj istrazi posvećivala samo pljački, a ne i težim zločinima poput ubistava, zlostavljanja i silovanja. Andan odgovara da je tada pljačka bila najveći problem, ali da su i drugi zločini, doduše u retkim prilikama, takođe istraživani.

Na pitanje zašto praktično niko od uhapšenih nije procesuiran, svedok je rekao da je on "običan drot" čiji je posao bio da uhapsi počinioce i preda ih tužilaštvu, a da sve što se posle dešava nije njegova nadležnost.

Teza Karadžićeve odbrane je da u proleće 1992. godine, kada su počinjeni najteži zločini protiv nesrpskog stanovništva u BiH, policija i lokalna vlast, pa tako i rukovodstvo sa Pala, nisu držali "poluge moći" u opštinama poput Brčkog, Bijeljine i Zvornika. Andan je to u glavnom ispitivanju potvrdio, ali se onda složio i sa tužiteljicom da su paravojske bile u tesnoj vezi sa lokalnim strukturama. Tako je, na primer, Mauzer kao komandant Teritorijalne odbrane bio deo vlasti u Bijeljini, a "Žute ose" su, rekao je, u Zvorniku radile "u dosluhu" sa komandantima lokalnih "teritorijalaca" i policije.

Uprkos dobrim rezultatima u obračunu sa paravojnim jedinicama, ili upravo zbog toga kako tvrdi optužba, Andan je krajem avgusta 1992. godine oteran iz policije i "preselio se" u vojnu obaveštajnu upravu. Umesto da je unapređen, on je, primetila je tužiteljica, smenjen, dok je u isto vreme Karadžić delio odlikovanja i zahvalnice onima sa kojima se obračunavao. Mauzeru i Arkanu, na primer. Andan odgovara da je smenjen zbog ličnog sukoba sa tadašnjim zamenikom ministra policije Tomislavom Kovačem.

Izgleda da je Andan zaista ostao u lošem sećanju pojedinim pripadnicima paravojnih jedinica, budući da mu, kako je rekao, i danas stižu pretnje. Na kraju iskaza se, naime, požalio da ga haški osuđenik Milan Lukić iz tribunalove Pritvorske jedinice zove na kućni telefon i preti njemu i njegovoj porodici, kao i da mu je juče prilikom odlaska u pritvor na sastanak sa Karadžićem pretio da će mu pobiti najbliže rođake. Zamolio je sudsko veće da onemoguće Lukića da ga i ubuduće zove telefonom, a predsedavajući sudija Kvon/Kwon je rekao da će njegov zahtev biti razmotren "sa velikom zabrinutošću".

Dijeljenje sadržaja