Odbrana Miće Stanišića, prvog ministra policije bosanskih Srba, traži dopuštenje da uz žalbeni podnesak priloži deo privatnog pisma sudije Frederika Harhofa, koje je sredinom juna dospelo u medije

Mićo Stanišić, prvi ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske, tražio je od Žalbenog veća dopuštenje da priloži dodatne dokaze uz žalbu na prvostepenu presudu. Stanišić je osuđen na kaznu od 22 godine zatvora, a prvostepeno veće je zaključilo da je učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu (UZP) u okviru kojeg su počinjena ubistva, deportacije i prisilno premeštanje nesrba sa delova teritorija BIH pod kontrolom bosanskih Srba.

Stanišić želi da Žalbenom veću dodatno priloži delove privatnog pisma sudije Frederika Harhofa/Harhoffkoje je 13. juna 2013. godine objavio danski magazin BT. Harhof je bio član prvostepenog veća koje je donelo osuđujuću presudu protiv Stanišića.

Prema pravilniku Tribunala usvajanje dodatnih dokaza moguće je ukoliko oni nisu bili dostupni u vreme procesa, što je, tvrdi odbrana, istina u njihovom slučaju, pošto tada "nisu mogli da znaju" da sudija Harhof"tumači pravne osnove udruženog zločinačkog poduhvata potpuno drugačije od postojeće Tribunalove prakse".

Odbrana, naime, veruje da se Harhofovo pismo ne može odbaciti kao "neformalan stav", jer je ono "neraskidivo povezano" sa njegovim viđenjem standarda odgovornosti za UZP, kao i sa njegovom "predispozicijom da osudi optužene u slučajevima kada nisu zadovoljeni pravni elementi neophodni za utvrđivanje osnovne krivične odgovornosti".

U podnesku se tvrdi da sudija Harhof smatra da je za osudu za učešće u UZP dovoljno utvrditi da je optuženi "imao sumnje da se čine zločini", što je, po njima, u suprotnosti sa sudskom praksom Tribunala prema kojoj je neophodno utvrditi "postojanje namere da se počine zločini".

Dijeljenje sadržaja