Vojislav Šešelj, svjedok odbrane Radovana Karadžića

U nastavku iskaza u odbranu Radovana Karadžića, lider srpskih radikala Vojislav Šešelj se nije odrekao nijednog svog ekstremističkog stava, a u isto vreme je tvrdio da je uoči i za vreme rata u svim "suštinskim pitanjima" podržavao optuženog i rukovodstvo bosanskih Srba. Tužilac Alan Tiger/Alain Tieger koji je vodio unakrsno ispitivanje svedoka upravo to i nastoji da dokaže – da je Karadžić bio blizak sa nacionalistima koji su zagovarali rat i delovao sa njima u saučesništvu.

Tužilac Tiger je predočio brojne Šešeljeve predratne izjave u kojima preti Hrvatima da će im se osvetiti za žrtve iz Drugog svetskog rata, kao i pretnje Muslimanima da se ne mešaju u srpsko-hrvatski sukob jer će osveta prema njima "biti strašna" i da će ih "proterati sve do Anadolije". Svedok se nije odrekao tih izjava osim što je pojasnio da se radilo o "pretnjama upozorenja" u kojima je govorio šta će se desiti ako do rata dođe. Kaže da su se njegove slutnje i obistinile, naročito kad su u pitanju Muslimani koji su tokom rata u BiH "najviše stradali".

Opisujući angažovanje svojih dobrovoljaca u sukobima, Šešelj je rekao da su oni u prvoj fazi delovali "ilegalno" prebacujući se preko Dunava u Hrvatsku sa naoružanjem koje su krišom dobili iz vojnih magacina. Druga faza bila je "legalna" i izgledala je tako što su "šešeljevci" na ratište išli pod komandom JNA. Jedna od takvih akcija je napad na Zvornik u proleće 1992. godine koja je, po Šešeljevim rečima, "dugo spremana i planirana u Beogradu". Tvrdi i da Karadžić nije imao udela u akciji nakon koje su usledili zločini nad lokalnim Muslimanima.

Lider srpskih radikala ne poriče da su vojske bosanskih i krajinskih Srba pomagane iz Beograda, ali kaže da to nije krivično delo, pozivajući se na nedavne haške presude. Ukazao je da su pred Tribunalom oslobođeni Jovica Stanišić i Franko Simatović koji su organizovali "policijsku i obaveštajnu" pomoć i general Momčilo Perišić preko koga je išla "vojna podrška".

U dodatnom ispitivanju Karadžić je želeo da pokaže da njihovo "uzajamno poštovanje" može stvoriti "pogrešnu sliku" o savezništvu, pa je zamolio Šešelja da ukaže na međusobne razlike. Svedok je naveo da se, recimo, protivio Karadžićevom sporazumu sa liderom bosanskih Hrvata Matom Bobanom iz 1993. godine i da mu je savetovao da radije uđe u savez sa Muslimanima protiv Hrvata. Dalje, optuženom je nakon rata, kaže, savetovao da na predsedničkim izborima nipošto ne kandiduje Biljanu Plavšić koju je smatrao "ludom, nenormalnom i nemoralnom osobom".

Na Karadžićevo pitanje da li je njegov nekadašnji prvi saradnik u stranci, danas predsednik Srbije Tomislav Nikolić, imao uvid u zbivanja u BiH, Šešelj je rekao da su zajedno radili i da "ako sam ja umešan u ratne zločine, onda je on direktni saučesnik". Podsetio je i da je Nikoliću 1993. godine dodelio titulu vojvode i da će biti zanimljivo videti "kako četnički vojvoda" tokom najavljene posete hrvatskom predsedniku Ivi Josipoviću "vrši smotru hrvatske ustaške garde". Dodao je i da je Nikolić bio dva meseca dobrovoljac u Slavoniji, a da je potpredsednik vlade Srbije Aleksandar Vučić pre učlanjenja u radikale bio u četničkom odredu Slavka Aleksića u Sarajevu.

Nakon Šešelja, na klupi za svedoke se pojavio još jedan izraziti nacionalista, ovog puta francuski. Reč je o Ivu Bataju/Yves Bataille, istoričaru koji se zbog braka sa Srpkinjom zainteresovao za balkanske sukobe i došao do zaključka da je rat izazvala međunarodna zajednica i da je zapadna propaganda Srbima nametnula krivicu. Jedan od rezultata te propagande, je smatra i pitanje srebreničkog genocida koji se, po njemu, nije dogodio. To je zaključio između ostalog i na osnovu svog prvog susreta sa optuženim na Palama 17. jula 1995. godine. U izjavi timu odbrane je naveo da na sastanku "nije bilo reči o pogubljenjima u Srebrenici", a da je Karadžić bio "opušten" i ničim nije nagoveštavao da su u toku zločini nad srebreničkim Muslimanima.

Tužiteljica ga je u unakrsnom ispitivanju pitala da li zaista smatra da bi se neko ko je upleten u masovna ubistva o tome poveravao čoveku koga prvi put vidi, a Bataj je prvo odgovorio da ne razume pitanje, a potom da je takva sugestija "tendenciozna i zlobna". Francuski intelektualac, inače, za Šešelja i Karadžića tvrdi da su "srpski heroji" i ne poriče da je posredovao u kontaktima lidera srpskih radikala sa francuskim nacionalistom Žan-Mari/Jean-Marie Le Penom, a da ga je optuženi odlikovao prilikom pomenute posete Palama.