Poslednjeg dana svedočenja veštaka odbrane za balistiku Mileta Poparića, tužiteljica osporavala njegove zaključke po kojima je na sarajevske tramvaje pucala Armija BiH a ne vojska bosanskih Srba. Počeo iskaz bivšeg opštinskog funkcionera iz Zvornika koji svedoči pod pseudonimom KW-137

U finišu unakrsnog ispitivanja veštaka Karadžićeve odbrane za balistiku Mileta Poparića tužiteljica je pobijala njegove zaključke o snajperskim napadima na sarajevske tramvaje. Svedok je u ekspertskom izveštaju i odgovorima na pitanja optuženog tvrdio da su upadni uglovi udara metaka u tramvaje i putnike u njima bili izuzetno veliki što znači da su dolazili sa obližnjih zgrada koje je kontrolisala Armija BiH a ne sa udaljenijih položaja vojske bosanskih Srba.

Poparić je tako dokazivao da je prilikom napada na tramvaj 23. novembra 1994. godine u kojem su u ulici Zmaja od Bosne ranjene dve devojke, obe u desno rame, upadni ugao bio veliki jer je izlazna rana u oba slučaja bila na njihovim rukama, a ne na telu. Prihvatio je sugestiju tužiteljice Edžerton/Edgerton da je njegov zaključak tačan samo pod pretpostavkom da su obe žrtve svoju desnu ruku držale uz telo, a ne da su se, kao što se može desiti u tramvaju, "pridržavale za gornju šipku, češale ili popravljale frizuru". Na taj način, ruka bi im bila u vodoravnom položaju i upadni ugao metka koji ulazi u rame a izlazi na ruci bio bi mali i, shodno tome, dolazio bi sa udaljenih srpskih položaja.

U slučaju ranjavanja više osoba u tramvaju 27. februara 1995. godine, takođe u ulici Zmaja od Bosne, svedok je tvrdio da se radilo o rafalnoj paljbi iz puškomitraljeza koja je došla sa teritorije pod kontrolom Armije BiH, najverovatnije sa zgrade Muzeja revolucije. Na pitanje da li zaista smatra da se neki pripadnik bosanske vojske mogao neopaženo popeti na krov muzeja, odakle je tramvaj jedino bio vidljiv, i rafalno pucati po ljudima, Poparić je odgovorio potvrdno navodeći da otvaranje vatre kratko traje, "a kad otvori vatru, sakrije se i gotovo".

U dodatnom ispitivanju od strane optuženog, uglavnom su ponovljene teze iz glavnog ispitivanja o smanjenoj vidljivosti civilnih ciljeva u Sarajevu sa položaja vojske bosanskih Srba ili nekompletnim istragama snajperskih incidenata usled nedostajuće sudsko-medicinske dokumentacije.

Tako je posle šest dana okončano svedočenje Karadžićevog veštaka za balistiku, a suđenje je nastavljeno iskazom bivšeg opštinskog funkcionera iz Zvornika koji svedoči pod pseudonimom KW-317.

Dijeljenje sadržaja