Budući da je u iskazu u odbranu Radovana Karadžića isticao zločine nad Srbima a relativizovao stradanje Muslimana, nekadašnjem b-h političaru Nenadu Kecmanoviću u unakrsnom ispitivanju predočen intervju iz avgusta 1992. godine u kojem je rekao da su muslimanski civili do tada "najviše propatili". Kecmanović odgovorio da je kada je to rekao bio "žrtva propagande"

Od kraja osamdesetih do danas, Nenad Kecmanović je prešao put od člana Saveza Komunista Jugoslavije, predsednika bosansko-hercegovačkih "reformista" i člana ratnog Predsedništva BiH, posleratnog funkcionera Republike Srpske, pa sve do svedoka odbrane nekolicine bosanskih Srba osuđenih za ratne zločine i, konačno, svedoka na poziv Radovana Karadžića. U izjavi timu odbrane koja je uvedena u dokaze, optuženog je predstavljao kao mirotvorca koji je činio sve da zaustavi rat, a muslimansko rukovodstvo optužio za otpočinjanje sukoba. Tvrdi da je u ratu vođena propaganda sa ciljem da se Srbi predstave zločincima a Muslimani žrtvama.

Glavno ispitivanje je ličilo na mali lični obračun Karadžića i Kecmanovića sa pokojnim predsednikom BiH Izetbegovićem. Svedok ga je optužio da je nedemokratski vladao preko poslušnika iz svoje stranke, kao i da je iza "fasade" zagovaranja građanske države zapravo činio sve da stvori unitarnu BiH pod muslimanskom kontrolom. Opisao ga je kao čoveka "ugodnog za razgovor, ali neugodnog za dogovor" jer je bio nedosledan u ispunjavanju dogovorenog. S druge strane, kaže da je Karadžićevo rukovodstvo u tom pogledu bilo "čak i suviše dosledno".

U unakrsnom ispitivanju, tužiteljica Uerc-Reclaf/Uertz-Retzlaff je podsetila Kecmanovića da je tokom rata, naročito do jula 1992. godine do kada je bio član Predsedništva BiH, govorio drugačije, zbog čega ga je Karadžić u jednom saopštenju nazvao "Alijinim Srbinom" i "Srbinom Ante Pavelića". Na zasedanju Predsedništva krajem juna 1992. godine svedok je naveo da se ne mogu prihvatiti rezultati postignuti osvajanjem teritorija i iseljavanjem stanovništva. Danas je pokušao da relativizuje tu izjavu, navodeći da je teško reći šta je rezultat nasilnog proterivanja, a šta dobrovoljnog odlaska stanovništva.

Po odlasku iz Sarajeva u Beograd, Kecmanović je krajem avgusta 1992. godine dao intervju "Borbi" u kojem navodi da su Srbi u Sarajevu na dvostrukom udaru – prvo, kao "ravnopravne žrtve u artiljerijskim sukobima" i, drugo, zato što im je propagandom nametnut osećaj kolektivne krivice. Ipak, rekao je tada, Muslimani su "najlošije naoružani i posebno je tragično što su do sada najviše patili". Svedok odgovara da je tada i on bio "žrtva propagande" jer je poverovao da je veliki broj muslimanskih civila stradao, a kasnije je saznao da su stradanja u BiH bila "proporcionalna" veličini etničkih grupa. Karadžić ga je u dodatnom ispitivanju pitao da li je kod njega ikada video želju za "etničkom čistoćom" delova BiH pod srpskom kontrolom, na šta je ovaj odgovorio odrečno.

U prvom delu današnjeg zasedanja tužilac Gejnor je okončao "artiljerijski deo" unakrsnog ispitivanja Karadžićevog veštaka za balistiku Mileta Poparića, čiji se iskaz nastavlja iduće sedmice kada će mu tužiteljica Edžerton/Edgerton postavljati pitanja o sarajevskim snajperskim incidentima.

Dijeljenje sadržaja