Vitomir Žepinić, svjedok odbrane Radovana Karadžića

U dodatnom ispitivanju predratnog zamenika ministra policije BiH Vitomira Žepinića, Radovan Karadžić je na sve načine nastojao da popravi poziciju odbrane u odnosu na jučerašnji iskaz svedoka u kojem nije bio nimalo nežan prema rukovodstvu bosanskih Srba. Osim što je rekao da ga je optuženi često branio od "SDS ekstremista većih od sebe" i što je izjednačavao rukovodstva sva tri naroda - naročito srpsko i muslimansko - u pogledu "zasluga" za početak rata u BiH, svedok baš i nije izašao u susret tom pokušaju bivšeg predsednika Republike Srpske.

Žepinić je rekao da je Karadžić uoči i za vreme rata bio okružen "veoma lošim ljudima" i da mu je barem jedan ministar - Momčilo Mandić - bio kriminalac. Kaže da su ga ti "loši ljudi" pogrešno informisali o događajima na terenu, pripisujući i najbanalnijoj kafanskoj tuči nacionalni predznak, šireći tako strah i napetost među stanovnicima BiH. U nastojanju da se predstavi kao neko ko nije bio sposoban da počini zločine koji mu se stavljaju na teret, optuženi je pitao svedoka da li zna da je on u Sarajevu imao nesrpske prijatelje. Žepinić je rekao da, s obzirom na etničku strukturu Sarajeva i BiH, niko ko je živeo tamo "nije mogao imati jednonacionalno društvo" i dodao: "Dobro znate, doktore Karadžiću, da su Sarajlije imale samo jednu naciju – Sarajlija. I da u Sarajevu nikad niko nije postavljao pitanje nacije".

Na pitanje kakve je stavove optuženi imao po pitanju Jugoslavije, svedok je rekao da su u privatnim razgovorima obojica delili želju da se ona sačuva, ali da se Karadžić u javnimnastupima zalagao za nekakvu "krnju Jugoslaviju, Jugoslaviju sa velikom Srbijom, malom Hrvatskom, velikom Hrvatskom, a podeljenom Bosnom". Odgovor je zaključio pitanjem zašto BiH u Karadžićevoj viziji nije mogla imati ravnopravan položaj u odnosu na Srbiju i Hrvatsku?

Nakon Žepinića, svedočio je ratni predsednik opštine Rogatica Tomislav Batinić čiji se iskaz nije mnogo razlikovao od većine svedoka odbrane koji su negirali zločine srpskih snaga. U izjavi čiji je sažetak pročitao optuženi, svedok je naveo da su za početak sukoba krivi Muslimani koji su terorisali srpska sela i vršili nasilje nad civilima, pa je došlo do reakcije Srba. Tokom te reakcije, Rogatica je u julu 1992. godine "oslobođena", a muslimansko stanovništvo se, kaže, samoinicijativno spuštalo ka centru grada. Smeštani su u zgradu srednje škole koja, po njemu, nije bila logor već prihvatni centar. U kućama prestrašenih Muslimana, sudeći po Batinićevom iskazu, mnogo sigurnije su se osećale srpske izbeglice iz drugih krajeva BiH, koje su po odluci opštinskih vlasti u njih "privremeno" smeštane. Tvrdi da su Muslimani iz "prihvatnih centara" po sopstvenoj želji transportovani na teritoriju pod kontrolom Armije BiH.

Tužiteljica Gustafson je u unakrsnom ispitivanju suočila svedoka sa činjenicom da su pred Državnim sudom BiH brojni pripadnici Rogatičke brigade osuđeni zbog zločina nad lokalnim Muslimanima, uglavnom u vezi sa zatočeničkim objektima. Predočila je i dokument u kojem zapovednik Sarajevsko-romanijskog korpusa Tomislav Šipčić opominje komandanta brigade u Rogatici Rajka Kušića da prestane sa "čišćenjem sela, masakrima, divljanjem i maltretiranjem". Tužiteljica je ukazala i da je Karadžić izdavao upozorenja u kojima poziva na human tretman civila, a u isto vreme je odlikovao pomenute pripadnike Rogatičke brigade koji su činili zločine. Svedok je uglavnom odgovarao da nije znao za zločine i da se u vojna pitanja slabo razume.