Pukovnik bivše JNA Osman Selak svedoči o tome kako je general Talić odlučio da broj žrtava napada na Kozarac u maju 1992. godine umanji sa 800 na 80. Šta je svedok video kada je posetio logor na Manjači

Penzionisani pukovnik Osman Selak, nekadašnji komandant pozadinske baze JNA u Banja Luci svedoči na suđenju bivšem komandantu Glavnog štaba VRS Ratku Mladiću o dva sastanka kojima je prisustvovao 1992. godine.

Na prvom sastanku, 27. maja 1992. godine, pukovnik Marčetić izveštava komandanta Prvog krajiškog korpusa Momira Talića da je u napadu na Kozarac tog dana ubijeno 800 ljudi a uhapšeno 1.200. Selak tvrdi da ga je Talić u tom trenutku pogledao, svestan da je jedini prisutni Bošnjak, te je Marčetića "korigovao" rekavši da je "valjda ubijeno 80" a ne 800 ljudi. Takav izveštaj je, potom, upućen Glavnom štabu VRS. Svedok je u svoju ratnu beležnicu, koju je danas predočio sudu, upisao brojku koju je izrekao Marčetić – 800 - a ne Talićevu "korekciju". Danas, međutim, kaže da je u međuvremenu – kao saradnik Instituta za ratne zločine u Sarajevu – ustanovio da je u Kozarcu i široj okolini ubijeno do 2.000 ljudi. "Pored Srebrenice, tvrdim da je genocid izvršen i u Kozarcu", rekao je Selak.

Svedokje i sam pokušao da ode na mesto zločina ali ga je u tome sprečio njegov zamenik koji se zabrinuo da će Selak biti likvidiran kad utvrdi šta se stvarno dogodilo u Kozarcu. Selak veruje da je u izveštaju Glavnom štabu broj ubijenih desetostruko umanjen zbog "lične odgovornosti komandanta". Talić, po svedoku, "u osnovi nije bio loš čovek" ali je morao da izvrši naređenje pretpostavljene komande. "Nije mu bilo drago", kaže Selak, dodajući da Talić, ipak nije "preduzeo nikakve mere protiv 343. motorizovane brigade" koja je po njemu odgovorna za zločin u Kozarcu.

Na drugom sastanku 1. juna 1992. godine, general Talić je izdao naredbu o formiranju logora Manjača za otprilike 2.500 ratnih zarobljenika. Objekti na nekadašnjem poligonu za obuku su, po Selaku, mogli da prime najviše 80 ljudi, do 200, ako bi bili postavljeni vojnički kreveti na sprat. Nakon što je logor formiran, Selak je otišao u obilazak Manjače i u štalama je zatekao stotinak zarobljenika koji su čistili prostor stočnog izmeta. Neki su, kaže "bili isprebijani, krvavi po licu, goli do pasa". Kad je ušao, zarobljenicima je naređeno da stanu mirno i obore glave. Ono što je video bilo je "toliko strašno da se i sada ježim kada se toga setim", rekao je Selak.

U odgovorima na pitanja Mladićevog branioca Branka Lukića, Selak je rekao da je osim broja ubijenih u izveštaju Krajiškog korpusa netačna i tvrdnja da su žrtve iz Kozarca "poginule u borbama". Ti ljudi su, po Selaku, bili "likvidirani".

Branilac Lukić je potom postavio niz pitanja o nacionalnom sastavu VRS i Armije BiH, odazivanju na mobilizaciju, ustavnim odredbama o referendumu, naoružavanju, formiranju Patriotske lige i Zelenih beretki. Svedok je rekao da je "bilo dosta politike u koju se on nije mešao" pa da zato nema prave informacije. Rekao je takođe, da je tražio da se penzioniše sredinom maja 1992. godine zato što je "znao šta ga čeka". Dobijao je, kaže, telefonske pretnje i dopise da se Muslimani i Hrvati odstrane iz vojske.

Mladić je veći deo Selakovog iskaza pratio bez reakcija ali je povisio glas kada je branilac ispitivao svedoka o nekim vojnim pitanjima. Mada je najpre negodovao, Mladić je, na kraju, gestovima pokazao da se slaže sa svedokom. Unakrsno ispitivanje Selaka biće nastavljeno sutra ili prekosutra, nakon što se završi saslušanje svedoka koji će dati iskaz putem video konferencijske veze iz Sarajeva. On će svedočiti o etničkom čišćenju sarajevske opštine Novi Grad i masakru "najmanje 47 Bošnjaka" u autobusu na putu Rajlovac-Pale 14. juna 1992. godine.

Dijeljenje sadržaja