Svedočenja generala Halilovića i Hadžihasanovića na suđenju za genocid u Srebrenici

Generali Armije BiH, Sefer Halilović i Enver Hadžihasanović, svedočili su danas na suđenju Radislavu Krstiću, generalu VRS optuženom za genocid u Srebrenici. Njih je kao "svedoke suda" u Hag pozvalo Pretresno veće, u cilju utvrđivanja istine o događajima koji su se, u julu 1995, odigrali u Srebrenici i, posebno, o prisustvu i ulozi 28. Divizije Armije BiH u enklavi pod zaštitom UN.

General Sefer Halilović je, u svojstvu načelnika Glavnog štaba Armije BiH, u aprilu i maju 1993. učestvovao u pregovorima o demilitarizaciji Srebrenice i Žepe. Prema sporazumu koji je tom prilikom zaključen uz posredovanje UN, demilitarizacija se - prema Haliloviću - odnosila samo na gradsko jezgro Srebrenice i neposredno okruženje koje se može videti golim okom. Armija BiH je, tvrdi Halilović, ispunila svoj deo obaveza po ovom sporazumu, povukla je snage i naoružanje iz gradskog jezgra i njegove neposredne okoline, ali VRS nije povukla svoje teško naoružanje iz okruženja zaštićene zone.

Prema generalima Haliloviću i Hadžihasanoviću, 28. Divizija Armije BiH stacionirana u širem području Srebrenice nije predstavljala "nikakvu opasnost" za VRS. General Hadžihasanović, koji je od kraja 1993. do Dejtonskih sporazuma bio načelnik štaba Armije BiH, priložio je sudu seriju tabela kojima je dokazivao da je 28. Divizija praktično postojala samo na papiru i po imenu, da je bila veoma slabo naoružana i opremljena, te da nije bilo načina da joj se u okruženju dostavi potrebno naoružanje i oprema, jer bi za to bile neophodne stotine i stotine helikopterskih letova.

Tako naoružana i opremljena, 28. divizija se, smatra Halilović, nije u julu 1995. mogla uspešno odupreti napadu VRS na srebreničku enklavu. Međutim, dodao je on, odbrana je bila moguća koordiniranim akcijama snaga u enklavi i izvan nje. Učinjena je, po njemu, greška što - kada je počeo napad VRS na Srebrenicu i Žepu - Armija BiH nije prekinula svoju operaciju za deblokadu Sarajeva i sve raspoložive snage usmerila na odbranu enklava u istočnoj Bosni. Političko i vojno vođstvo u Sarajevu je, po njegovom mišljenju, pogrešilo što prvo nije planiralo akciju oslobađanja Podrinja, a tek onda išlo na deblokadu Sarajeva.

Na pitanje sudija da li je Armija BiH u julu 1995. imala snage i sredstava da pomogne Srebrenici, general Halilović je odgovorio potvrdno, naglašavajući još jednom da je pre sarajevske operacije "trebalo osigurati Srebrenicu i Žepu, a ne prepustiti ih na milost i nemilost Mladićevim snagama." Među "strateške promašaje" Sarajeva Halilović je ubrojao i povlačenje Nasera Orića i još 18 oficira 28. Divizije iz Srebrenice na školovanje u Zenicu, u proleće 1995. Svedok je potvrdno odgovorio na direktno pitanje sudije Rodrigeza da li je, po njemu, postojala veza između Orićevog povlačenja i srpskog napada koji je usledio nekoliko meseci kasnije.

Odgovarajući na pitanje zašto su se osvajači Srebrenice odlučili da pobiju sve zarobljene muškarce, a ne da ih isele ili zatvore u logore, general Halilović najpre je ukazao da "danas, u dolini Drine, ima više od 60 šatorskih naselja sa izbeglicama koje čekaju da se vrate u svoje domove, dok se oni koji su pogubljeni neće nikada vratiti." A zašto je to učinjeno, dodao je Halilović, može se razumeti iz strateškog cilja kojeg je 1992. definisala Skupština srpskog naroda BiH: "Da se eliminiše Drina kao vekovna granica između srpskih država."

Svedočenje generala Envera Hadžihasanovića nastaviće se i sutra.

Dijeljenje sadržaja