Mada je Jovica Stanišić optužen za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH, njegovi branioci izvodili dokaze o muslimanskom ekstremizmu u Sandžaku u prvoj polovini devedesetih. O "složenoj bezbednosnoj situaciji" u području svedočio bivši obaveštajac Vladimir Čorbić

Odbrana Jovice Stanišića nastavila je svoj dokazni postupak iskazom bivšeg obaveštajca iz Novog Pazara Vladimira Čorbića, ali je nakon jednočasovnog glavnog ispitivanja ostalo nejasno zbog čega je on uopšte pozvan. Svedočio je, naime, o situaciji u Sandžaku od 1991. do 1995. što se poklapa vremenski, ali ne i teritorijalno sa navodima optužnice protiv bivših šefova Državne bezbednosti (DB) Srbije Jovice Stanišića i Franka Simatovića, koji se terete za zločine policijskih i paravojnih jedinica nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH. Doduše, možda više relevantnih informacija krije svedokova pisana izjava koja je uvedena u dokaze, ali je branilac Džordaš/Jordash propustio da pročita njen sažetak, iako je to predviđeno ranijim nalogom sudskog veća.

Čorbić je svedočio da je na području Sandžaka u prvoj polovini devedesetih pod kapom Muslimanskog nacionalnog veća na čelu sa Sulejmanom Ugljaninom delovalo više diverzantskih i paravojnih grupa čiji su pripadnici delom obučavani i u Turskoj. Cilj im je, kaže, bilo nasilno odvajanje Sandžaka od Srbije, kao i pomoć Muslimanima u BiH.

Usledila su pitanja branioca o sastanku u kancelariji Jovice Stanišića u Beogradu 1993. godine na kojem su svedok i drugi pripadnici DB zaduženi za Sandžak predlagali formiranje antiterorističke jedinice pod komandom službe a za obračun sa muslimanskim ekstremizmom. Svedok je, međutim, rekao da se nakon tog sastanka nije dogodilo ništa, i da ne zna da je ikakva jedinica formirana.

Tužilac Trevis Far/Travis Farr je u unakrsnom ispitivanju predočio dokument DB iz 1993. godine u kojem se navodi da je za potrebe antiterorističke jedinice pod komandom službe izdvojeno oko 140 milijardi tadašnjih dinara dok je u isto vreme centar DB u Beogradu dobio svega pet milijardi. Uprkos tome, svedok je ostao pri tvrdnji da "bar po njegovim saznanjima" nije postojala nikakva antiteroristička jedinica pod kontrolom DB.

Pored pomenutog sastanka sa Stanišićem iz 1993. godine, svedok je u izjavi naveo da je u tom periodu u još tri ili četiri navrata izvestio šefa službe o situaciji u Sandžaku, kao i da je ovaj odlazio u Novi Pazar da se lično uveri šta se dešava na terenu. Tužiocu je to poslužilo za iznošenje sugestije da je Stanišić bio "aktivan i dobro obavešten načelnik", koji se sastajao i sa niže rangiranim obaveštajcima i lično odlazio na teren. Čorbić se sa tim uglavnom složio.

Tužilac je sugerisao da se obračun sa ekstremizmom u Sandžaku svodio na privođenje i maltretiranje muslimanskih civila. Predočio je izveštaj beogradskog Fonda za humanitarno pravo u kojem se navodi da je u policijskim stanicama u Tutinu, Sjenici i Novom Pazaru u novembru i decembru 1993. godine pretučeno više od 300 Muslimana. Jedan od njih predstavnicima Fonda je izjavio da je u policijskoj stanici tučen po tabanima, a da mu se nešto kasnije Vladimir Čorbić izvinjavao i rekao da će "puška koju je kupio biti tretirana kao dobrovoljno predato oružje". Svedok je odgovorio da je taj navod "neverovatan", a tužilac zatražio uvođenje izveštaja u spis u cilju "rušenja kredibiliteta" svedoka.

Iskaz Vladimira Čorbića je danas okončan, a dokazni postupak odbrane Jovice Stanišića se nastavlja u utorak.

Dijeljenje sadržaja