Zahtev SRJ da Međunarodni sud u Hagu "revidira" svoju odluku o nadležnosti da presuđuje u slučaju "Bosna i Hercegovina protiv Jugoslavije". Zahtev Beograda zasniva se na tvrdnji da je SRJ tek 1. novembra 2000. primljena u punopravno članstvo UN, te da pre toga nije bila strana - ugovornica Statuta Međunarodnog suda niti članica Konvencije o genocidu, zbog čijeg je navodnog kršenja BiH 1993. pokrenula spor protiv SRJ. Jugoslavija povukla svoju "protiv-tužbu" za "genocid nad Srbima" u BiH

Pošto je tek nedavno "postalo jasno" da se SRJ ne može pozivati na međunarodno-pravni i politički kontinuitet bivše SFRJ, savezna vlada u Beogradu traži od Međunarodnog suda u Hagu – najviše pravne instance UN koja rešava sporove između država - da "revidira" svoju presudu od 11. jula 1996. Tom presudom odbačeni su svi prigovori Beograda i Međunarodni sud se proglasio nadležnim da presuđuju u sporu "Bosna i Hercegovina protiv SR Jugoslavije", a u povodu primene Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

Zahtev za reviziju te presude zasniva se na stavu Beograda da pre 1. novembra 2000. SR Jugoslavija nije bila članica UN, pa time ni strana-ugovornica Statuta Međunarodnog suda i Konvencije o genocidu. Iz toga, smatraju u Beogradu, proizlazi da Međunarodni sud nije nadležan da presuđuje u sporu koji je - tvrdeći da je SRJ prekršila Konvenciju o genocidu - još 1993. pokrenula Bosna i Hercegovina. Dosledno tom stavu, SRJ je, kako saznajemo, povukla svoju "protiv-prijavu" iz 1997. za "genocid nad Srbima" u BiH.

Zahtev za revizijom zasniva se na članu 61 Statuta, kojim se dopušta takva mogućnost u slučaju "otkrića novih činjenica" koje nisu bile poznate ni Sudu ni stranama u sporu u trenutku kada je donošena sporna presuda. "Nova činjenica", navodi se u zahtevu, jeste to da je 1. novembra 2000. postala "nova članica UN", što u trenutku donošenja presude 1996. "očito nije bilo poznato ni Sudu ni Jugoslaviji" . U zahtevu se takođe navodi da je SRJ tek 8. marta ove godine formalno uputila zahtev za pristupanju Konvenciji o genocidu, kao i da je u tom zahtevu odmah stavila rezervu na član IX, što znači da ne prihvata automatsku nadležnost Međunarodnog suda u sporovima oko primene te Konvencije. Jugoslavija je tu, očito, naučila lekciju iz svog spora protiv zemalja-članica NATO, iz kojeg su se dve zemlje (SAD i Španije) "izvukle" tako što su se pozvale na rezervu koju su prilikom pristupanja, stavile upravo na član IX.

U prethodnom osporavanju nadležnosti Međunarodnog suda - od marta 1993. kada je slučaj pokrenut, pa do jula 1996. kada je doneta sporna presuda - SRJ nije dovodila u pitanje svoj status ugovorne strane Konvencije o genocidu, već je bezuspešno pokušavala da ospori pravo BiH da se na tu Konvenciju poziva i dokazivala da ona važi samo u međunarodnim, a ne i unutrašnjim konfliktima. Ostaje da se vidi da li će SRJ ovog puta biti uspešnija i da li će Međunarodni sud prihvatiti ovakvo retroaktivno odricanje Beograda od Konvencije o genocidu, jedne od najznačajnijih tekovina međunarodnog humanitarnog prava nakon II svetskog rata.

Dijeljenje sadržaja