Bivši pripadnik prijedorske policije koji svedoči u odbranu Stojana Župljanina kaže da je u proleće ’92. godine u gradu bila kompleksna situacija u kojoj je svako mogao da pogine bez obzira na nacionalnost, te da su neistiniti zaključci koji se mogu izvući iz bošnjačkih medija da su "zli Srbi jedva dočekali da hvataju te jadne Muslimane"

Odbrana Miće Stanišića i tužilaštvo danas su unakrsno ispitivali Miloša Jankovića, bivšeg šefa Odeljenja veze i kriptozaštite u Stanici javne bezbednosti (SJB) Prijedor. Janković svedoči na poziv odbrane Stojana Župljanina, ratnog šefa policije banjalučke regije koji se uz Stanišića, kao prvog ministra policije RS, tereti za zločine nad bosanskim Hrvatima i Muslimanima počinjene 1992. godine.

U unakrsnom ispitivanju Stanišićev branilac Slobodan Cvijetić pitao je svedoka o mogućnosti komunikacija sa sedištem MUP RS tokom 1992. godine. Svedok je naveo da je depešni saobraćaj bio otežan i da se dešavalo da neke depeše koje su bile hitnog karaktera budu poslate tek nakon dva dana. Nekada se tako dugo čekalo da bi slanje depeše izgubilo smisao, rekao je svedok. Stanišićeva odbrana dokazuje da ministar nije mogao da bude obavešten o situaciji na terenu zbog problema u funkcionisanju sistema veza.

Branilac je takođe sugerisao da je opštinska vlast u Prijedoru bila samostalna u odnosu na centralnu vlast u RS, s čime se svedok složio. Načelnik policije Simo Drljača, kaže, "nije mnogo držao do drugih, osim onih koji su ga postavili", a to je po svedoku bio lokalni odbor SDS.

Tužilac je veliki deo ispitivanja proveo pokazujući svedoku različite delovodnike i knjige evidencije poslatih telegrama, kao i šeme sistema veza u MUP RS. Svedok je naveo da su prikazane evidencije pripadale sekretarici načelnika, a ne službi veza i detaljno je objašnjavao sisteme numeracije poslatih depeša, kako bi sa tužiocem utvrdio broj depeša koje su poslate tokom 1992. godine. Složili su se da je moguće da je njihov broj bio oko 2.500.

Odgovarajući na pitanja da li zna šta se dešavalo sa njegovim muslimanskim kolegama iz policije nakon što su Srbi preuzeli vlast, Janković je rekao da zna da je Nusret Sivac, kojem je bio šef, bio dva puta zatočen u logoru Omarska. Najpre su ga priveli na dva dana i pustili pošto je utvrđeno da nije odgovoran, da bi potom, prema svedokovom sećanju bio ponovo zatočen na 40 dana. Po izlaska iz logora svedok je, kaže, pomogao Sivcu da nađe auto kako bi napustio Prijedor sa porodicom. Nusret Sivac je više puta svedočio o zatočeništvu u logoru Omarska.

Janković tvrdi da u Prijedoru pre 30. maja nije bilo sistematskog hapšenja Muslimana, već su privođeni samo "osumnjičeni za postojeće ekscese". Situacija u gradu je, tvrdi, bila kompleksna i ne može da se posmatra tako kako su je bošnjački mediji prikazivali: da su "zli Srbi jedva dočekali da hvataju te jadne Muslimane". Ni Sivac, tvrdi svedoku, nije završio u Omarskoj "kao malo bezazleno jagnje", već je priveden pošto se našao na mestu sukoba 30. maja. Prema Jankoviću u Prijedoru je svakog dana postojala šansa da se pogine na svakom mestu "bez obzira ko ste ili šta ste".

Dijeljenje sadržaja