Suprotstavljajući se tezi odbrane Jovice Stanišića o posvećenosti DB Srbije u borbi sa ekstremizmom, tužilac u unakrsnom ispitivanju bivšeg obaveštajca Radenka Novakovića predočio niz dokumenata iz kojih se vidi da su na meti tajne službe bili samo muslimanski ekstremisti i politički protivnici režima, dok se pripadnicima srpskih paravojnih jedinica, poput ozloglašenih "Belih orlova", gledalo kroz prste

Na početku unakrsnog ispitivanja svedoka odbrane Radenka Novakovića, tužilac Adam Veber/Weber je osporavao njegovu tvrdnju da se Državna bezbednost Srbije tokom devedesetih odlučno obračunavala sa svim vidovima ekstremizma. Po optužbi, taj je obračun bio selektivan i obuhvatao je samo ekstremiste koji su bili pretnja tadašnjoj vladajućoj strukturi u Srbiji. Novaković je bivši pripadnik užičkog centra srpske tajne službe, a svedoči na poziv svog nekadašnjeg šefa Jovice Stanišića, koji se zajedno sa Frankom Simatovićem tereti za zločine policijskih i paravojnih formacija nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH.

Tužilac je predočio nekoliko dokumenata iz kojih se vidi da je operacija DB pod nazivom "Tompson" u prvoj polovini devedesetih sprovedena sa ciljem da eliminiše militantna krila političkih partija koja bi mogla ugroziti "vladajuću stranku", kao i da spreči ilegalno naoružavanja Muslimana u Sandžaku. Pošto je svedok odgovorio da je meta bio svako ko je ugrožavao ustavni poredak Srbije, tužilac je ukazao na dokaze iz kojih se vidi da je u oktobru 1993. godine DB podnela krivične prijave protiv devet Muslimana kod kojih je pronađeno oružje, dok je 1994. godine pušteno 40 od 49 uhapšenih pripadnika srpske paravojne formacije "Beli orlovi". Svedok kaže da su informacije o "Belim orlovima" prosleđene kolegama iz javne bezbednosti.

Sudeći po obaveštajnim dokumentima koje je predočio tužilac, DB Srbije je još 1992. godine imala informacije o zlodelima "Belih orlova", pa je tužioca interesovalo zašto se na hapšenje čekalo dve godine.Novaković odgovara da su obaveštajni podaci morali da se "razrađuju", odnosno da su tokom vremena prikupljane informacije da bi pripadnici te grupe mogli na kvalitetan način biti procesuirani.Budući da se u jednom od dokumenata DB iz juna 1992. godine pominje da se "aktivnosti ’Belih orlova’ svode na klanje i ubijanje Muslimana", sudija Ori/Orie je pitao svedoka da li je išta po tom pitanju preduzeto. Svedok kaže da su se zločini "Belih orlova" dešavali pre svega u Višegradu, što nije bilo u nadležnosti MUP Srbije.

Najpoznatiji pripadnici "Belih orlova" su rođaci Milan i Sredoje Lukić koji su pred Tribunalom nepravosnažno osuđeni na doživotnu kaznu, odnosno 30 godina zatvora zbog brutalnih zločina nad višegradskim Muslimanima, uključujući i spaljivanje oko 140 žena, dece i staraca na dve lokacije u gradu. Iz izveštaja užičkog centra koje je tužilac predočio se vidi da je DB Srbije imala informacije o kretanju Sredoja Lukića između Višegrada i gradova u Srbiji, kao i o likvidacijama Muslimana i silovanjima i ubistvima koje je počinila njegova grupa, što svedok nije negirao.

Takođe, Novaković je juče svedočio da je sa Milanom Lukićem lično obavio informativni razgovor u oktobru 1992. godine, kada je ovaj uhapšen zbog nelegalnog posedovanja oružja i lažnih dokumenata. Danas, međutim, nije imao odgovor na tužiočevo pitanje zašto je Lukićnekoliko dana kasnije pušten na slobodu. Rekao je samo da je osumnjičenog prepustio pripadnicima javne bezbednosti.Iako su već tada, po Novakovićevom priznanju, postojale "početne informacije" o Lukićevoj umešanosti u otmicu muslimanskih civila u Sjeverinu, optužnica za taj zločin podignuta je u Beogradu deset godina kasnije – 2002. godine – kada, kako je primetio tužilac, Jovica Stanišić više nije bilo na čelu službe. Svedok nije umeo da kaže zbog čega se tako dugo čekalo, pravdajući se da se nakon informativnog razgovora sa Milanom Lukićem nije više bavio tom problematikom.

Iskaz Radenka Novakovića će biti okončan sutra.

Dijeljenje sadržaja