Nastojeći da pobije tezu optužbe o velikom prilivu novca liderima krajinskih Srba iz Beograda, svedok odbrane Jovice Stanišića tvrdio da je Milan Martić početkom devedesetih bio u hroničnoj besparici i da mu je zato "bezbroj puta" pozajmljivao novac za ručkove, cigarete, benzin i druge tekuće troškove

U nastavku glavnog ispitivanja zaštićenog svedoka "DST-043" branioci Jovice Stanišića su nastojali da pobiju tezu optužbe po kojoj je iz Beograda uz učešće Državne bezbednosti Srbije u Knin donošen novac koji je uplaćivan prvom policajcu Krajine Milanu Martiću a u svrhu pripreme tamošnjih Srba za rat. Odbrana dokazuje da je novac u Krajinu stizao preko drugih kanala, a da je Milan Martić bio u hroničnoj besparici i nije imao novca ni za lične potrebe.

Svedok, čija uloga i funkcija u Krajini ni danas nisu saopšteni, je tvrdio da je lično primao donacije za kninsku policiju i po prijemu novca izdavao potvrde "dobrotvorima". Jedan od njih je izvesni Luka Lalić koji je od srpske dijaspore u Minhenu 1991. godine prikupio oko 10.000 nemačkih maraka. Takvih donacija je početkom devedesetih, kaže svedok, bilo mnogo.

Svedok je takođe rekao da je Milan Martić u to vreme često bio bez novca, a troškovi su bili sve veći budući da je za kratko vreme od policijskog inspektora u januaru 1991. godine avanzovao do ministra policije. Svedok tvrdi da mu je "bezbroj puta" davao pare za ručkove, cigarete, benzin i druge tekuće troškove. Sa sobom je u Hag poneo i nekoliko priznanica na kojima su pozajmice zabeležene, ali je neizvesno hoće li one biti uvedene u dokaze budući da tužilac osporava da je na njima Martićev potpis, što ni svedok nije sa sigurnošću mogao da potvrdi.

U izjavi predstavnicima odbrane koja je juče uvedena u dokaze svedok je rekao da se nikada nije sastao sa Jovicom Stanišićem i Frankom Simatovićem i da oni nisu imali uticaj na krajinska dešavanja. U optužnici se, podsetimo, navodi da su dvojica optuženih učestvovali u pripremama krajinskih i bosanskih Srba za rat, kao i da su osnovali i kontrolisali policijske i paravojne jedinice koje su učestvovale u zločinima protiv nesrba tokom ratova u Hrvatskoj i BiH.

Mada tvrdi da Stanišića nikada nije sreo, svedok je, odgovarajući na pitanja branioca Džordaša/Jordash, rekao da je u Hag došao kako bi se utvrdila istina i "skinula hipoteka" koja je "nametnuta" bivšem šefu Državne bezbednosti Srbije. Dobrovoljno je, kaže, pristao da svedoči na poziv odbrane jer pamti Stanišićev "humani gest" kada je u Bosni oslobodio "francuske pilote i druge zarobljenike".

U isto vreme, svedok nije štedeo pokojnog predsednika krajinskih Srba Milana Babića, čiji su iskazi sa prethodna tri haška suđenja o aktivnoj ulozi dvojice optuženih u Krajini početkom devedesetih na zahtev optužbe uvedeni u dokaze. Na pitanje kakvo je bilo psiho-fizičko stanje Babića u vreme kada je bio na vlasti, svedok je rekao da je primetio da se ovaj "s vremena na vreme tresao, drmao nogom ispod stola, često odlazio u toalet i duže se zadržavao ispred ogledala". Tvrdi i da je Babić pio neke pilule i "nepredvidivo se ponašao".

Posle kraćeg ispitivanja svedoka od strane Simatovićeve odbrane, prešlo se na tužiočevo unakrsno ispitivanje ali je ono danas u celosti bilo zatvoreno za javnost.

Dijeljenje sadržaja