Odbrana većine optuženih na suđenju za zločine u logorima Omarska i Keraterm prebacuje svu odgovornost na Simu Drljaču, bivšeg prijedorskog šefa policije koji je poginuo 1997. odupirući se pokušaju hapšenja od strane SFOR

Poput većine branilaca petorice optuženih za zločine u logorima Omarska i Keraterm i advokat Jovan Simić je već na početku dokaznog postupka odbrane Dragoljuba Prcaća svu odgovornost za sve što se u leto 1992. događalo u prijedorskim logorima svalio na pokojnog Simu Drljaču, tadašnjeg šefa opštinske policije. Bilo bi zanimljivo videti da li bi branioci izabrali takvu liniju odbrane svojih klijenata da je Drljača kojim slučajem još živ, svejedno da li u Prijedoru ili Hagu. Bivši šef policije je, naime, takođe bio optužen za zločine u prijedorskim logorima, ali je poginuo odupirući se pokušaju hapšenja od strane SFOR, u julu 1997. tako da nije u stanju da se brani od svega što mu na dušu stavljaju ne toliko haški tužioci koliko haški branioci i njihovi klijenti.

Dragoljub Prcać je optužen da je bio zamenik komandanta logora Omarska, te mu se - u skladu sa principom komandne odgovornosti - pripisuju svi zločini (ubistva, teška prebijanja, mučenja, silovanja) koje su izvršili njegovi potčinjeni, a on ih nije sprečio ili makar kaznio. Odbrana, međutim, tvrdi da će dokazati kako Prcać nije bio ni na kakvoj komandnoj poziciji, da nije bio nadređen logorskim stražarima ili vojnicima koji su zlostavljali zatočenike, a da se u Omarskoj našao protiv svoje volje, odnosno pod pretnjom zloglasnog Drljače.

"Simo Drljača mu je pretio da će mu zapaliti kuću i pobiti decu ukoliko se ne povinuje naređenju i ne ode u Omarsku" - rekao je danas Prcaćev branilac Jovan Simić. Drljača, navodno, "nije nikada zaboravio da mu se Dragoljub Prcać suprotstavio", a koliko je ozbiljna bila njegova pretnja, tvrdi branilac, vidi se po tome što je osamnaestogodišnjeg Prcaćevog sina poslao na front, gde mu je mina raznela nogu.

Po dolasku u Omarsku gde je, po braniocu, imao uloge "dežurnog policajca" i, povremeno, "administrativnog radnika", Dragoljub Prcać je zatekao već uhodani sistem upravljanja logorom i stanje koje "nije imao mogućnosti da na bilo koji način promeni." Nije mogao da im poboljša higijenske uslove ili ishranu, ali je pokušavao da, koliko je mogao, zaštiti zatočenike od zlostavljanja, te je tako u jednoj prilici - tvrdi njegov branilac – čak potegao i pištolj na stražare koji su tukli logoraše.

Prcać je, prema braniocu, u Omarskoj bio od 15. jula do 6. avgusta 1992. te ne može biti odgovoran za ubistva, prebijanja ili silovanja koje su se pre toga dogodila. Ne može, tvrdi branilac, biti odgovoran ni za ono što se događalo tokom njegovog prisustva u logoru, budući da nije bio ni na kakvoj komandnoj poziciji i nije bio nadređen aktivnim ili rezervnim policajcima iz logorskog obezbeđenja. Još manje je mogao da naređuje vojnicima, policijskim islednicima ili tehničkom osoblju u logoru, koji su svi – tvrdi Prcaćeva odbrana - bili odgovorni direktno Simi Drljači. Za iskaze bivših zatočenika koji su, kao svedoci odbrane, tvrdili da je Prcać bio zamenik komandanta logora, Željka Mejakića, advokat Jovan Simić kaže da su "ostali u domenu pretpostavki."

Pre uvodne reči Prcaćevog branioca, završen je dokazni postupak odbrane Mlađe Radića. I u unakrsnom ispitivanju od strane tužioca i u odgovorima na pitanja sudija, Radić je ostao pri onome što je izjavio na početku suđenja, kada je odgovarao na pitanja svog branioca Tome File. Mada je čak 26 svedoka optužbe, bivših zatočenika Omarske, tvrdilo da je on bio zapovednik najgore stražarske smene, koja je najviše zlostavljala logoraše, Radić je tvrdio da je bio samo stražar u obezbeđenju i da nikome nije bio nadređen. Tvrdio je, takođe, da nikada nije video da se zatočenici zlostavljaju, da za to čak nije ni čuo, kao i da nije počinio ni jedan od zločina (ubistva, prebijanja, silovanja) za koje ga tereti optužnica. Za svedoke koji su tvrdili suprotno, Radić je rekao da "lažu".

Dijeljenje sadržaja