Na suđenju za zločine nad bosansko-hercegovačkim Hrvatima i Muslimanima počinjene 1992. godine iskaz je nastavio bivši zvaničnik MUP RS koji kaže da saznanja o radu policije temelji na izveštajima inspektora koji su obilazili lokalne stanice, sastancima kolegijuma i razgovorima sa tadašnjim ministrom a sada optuženim Stanišićem

Na suđenju Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu bivšim zvaničnicima policije bosanskih Srba nastavljeno je unakrsno ispitivanje Gorana Mačara, ratnog načelnika Uprave kriminalističke policije u sedištu MUP RS. Mačar iskaz daje na poziv odbrane Stanišića koji se sa Župljaninom tereti za zločine nad Hrvatima i Muslimanima počinjene od aprila do kraja decembra 1992. godine u 20 bosansko-hercegovačkih opština.

Svedok je u glavnom ispitivanju naveo da se 30. marta na Sokocu sastao sa Mićom Stanišićem nakon smotre i polaganja zakletve pripadnika novog srpskog MUP. Tvrdi da mu je Stanišić tada rekao da će srpski MUP imati sedište u zgradi republičke policije, gde će takođe biti i sedište hrvatske policije, te da je sve u skladu sa pregovorima koji su u toku. Tužilac je ukazao da su bar nekoliko dana ranije "svi morali znati" da Sarajevski sporazum - poznatiji kao Kutiljerov plan - nema pravnu snagu pošto je Alija Izetbegović povukao potpis sa njega.

Mačar je takođe u glavnom ispitivanju rekao da je 3. aprila 1992. godine od Joze Leotara, svog šefa u republičkom MUP, čuo da su muslimanski kadrovi odlučili da uhapse 14 rukovodećih Srba u MUP BiH, među kojima je bio i svedok. Nakon toga je napustio Sarajevo i priključio se MUP RS na Palama. Tužilac Henis/Hannis pokušavao je da sazna kako je Leotar, mada nije prisustvovao sastanku "muslimanskih kadrova", odmah po njegovom završetku imao spisak svih 14 osoba predviđenih za hapšenje. Svedok je odgovorio da je Leotar bio "neobično informisan" policajac sa prijateljima među Muslimanima.

Tužilac je tražio svedokovo mišljenje zašto u zahtevu za dostavljanjem podataka o počinjenim ratnim zločinima stoji da se radi o zločinima nad Srbima i drugim nacionalnostima. Prema tužiocu ukoliko se od policije traži da dostavi informacije bez diskriminacije, dovoljno bi bilo reći da je reč o svim ratnim zločinima, bez isticanja bilo koje nacionalnosti. Bivši načelnik Uprave kriminalističke policije, međutim, smatra da se upravo tako naglašavalo da se traže informacije o zločinima nad svim nacionalnostima.

Obrazlažući delove svog iskaza u glavnom ispitivanju svedok je danas naveo da su izvori njegovih saznanja o radu policije bili izveštaji inspektora koji su obilazili lokalne stanice, sastanci kolegijuma i razgovori sa ministrom Stanišićem. Na osnovu toga je zaključio da oko 95 procenata sudova i tužilaštva na teritoriji Banjaluke i Doboja nije radilo ’92. godine, kao i da ministar nije imao uvid u rad svake stanice policije na terenu.

Goran Mačar nastaviće sutra da odgovara na pitanja tužilaštva.

Dijeljenje sadržaja