Američka vlada potpisala je već sa dvadesetak zemalja međudržavni sporazum o izuzeću svojih državljana od jurisdikcije novoformiranog Međunarodnog krivičnog suda (MKS), koji ove jeseni počinje rad u Hagu. U međuvremenu, u Vašingtonu je pojačana inicijativa prema ostalim potencijalnim partnerima SAD za taj bilateralni sporazum, jer 1. jul predstavlja rok koji je postavio Savet bezbednosti rezolucijom kojom je i formalno označen start ovog globalnog tribunala za ratne zločine.

Nastojanje SAD da obezbede izuzeće od nadležnosti MKS za svoje pripadnike oružanih snaga, civile zaposlene u armiji i sva privatna lica pretvorilo se u još jednu prepreku u odnosima sa saveznicima iz Evropske unije (EU). U tom sporu (koji je na putu da uskoro veoma dobije u intenzitetu) našlo se, indirektno, u posebno delikatnoj situaciji par država sa Zapadnog Balkana - pritisnutih svojom vitalnom potrebom da se što pre i što više približe orbiti i SAD i EU. U sadašnjoj "ili-ili situaciji" oko MKS, međutim, za grupu tih balkanskih ovisnika od međunarodne ekonomsko/finansijsko/vojne transfuzije to predstavlja dilemu u kojoj je, praktično, nemoguće opredeliti se za dobitnu kombinaciju.

Šefu diplomatije Bosne i Hercegovine Mladenu Ivaniću je, prema informaciji iz Stejt/State Departmenta, prilikom nedavne posete Vašingtonu preneto očekivanje Bušove/Bush administracije i Kongresa da će centralna vlada u Sarajevu prihvatiti ponuđeni međudržavni sporazum o izuzeću od MKS. Tim povodom, Ivaniću je diskretno skrenuta pažnja i na novi američki zakon o obustavi vojne pomoći, a moguće je i "ostale podrške" državama koje ne prihvataju bilateralni sporazum sa SAD oko MKS.

U situaciji kad Amerika privodi kraju formiranje antiiračke koalicije i mobiliše saveznike u ratu protiv međunarodnog terorizma, Mladen Ivanić je ispraćen iz Vašingtona sa dodatnom dilemom "za ili protiv" Međunarodnog krivičnog suda. Za sve pripadnike "nove Evrope" reč je u ovom slučaju o priličnoj dilemi, a ponajtežoj, možda, baš za dvoentitetnu BiH – čiju stabilnost i postdejtonski razvoj obezbeđuju međunarodne snage (SFOR), sa svojim stožerom u američkoj bazi u Tuzli.

Istovetna poruka - da dolazi vreme za opredeljivanje oko traženog sporazuma o imunitetu američkih državljana u odnosu na MKS - upućuje se i nadležnima u Beogradu. Čuli su je nedavno visoki predstavnici Savezne skupštine Dragoljub Mićunović i Boris Tadić, a biće preneta i novom ministru inostranih poslova Crne Gore Dragiši Burzanu, koji se ovih dana očekuje u Vašingtonu.

Prošle jeseni, državni vrh tadašnje SRJ odložio je odluku o bilateralnom sporazumu sa SAD oko MKS u iščekivanju putokaza iz Brisela/Brussels - u vidu definitivnog i preciznog stava EU o tom pitanju. U međuvremenu se ispostavilo da su evropski saveznici danas još podeljeniji oko tog MKS spora sa Amerikom nego što su bili pre nekoliko meseci (i ne samo oko toga), ali to su svađe i podele u okviru njihove trans-atlantske NATO porodice, koje oni sebi, u krajnjem slučaju, i mogu da dozvole.

Sa balkanskom i ostalom srednjo-istočnom evropskom sirotinjom, međutim, to je već mnogo teži slučaj. A, pogotovu kad je reč o Srbiji/Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, kojima se iz Vašingtona jasno ukazuje na direktnu uzročno-posledičnu vezu između potpisivanja sporazuma o izuzeću od MKS sa njihovim ambicijama da se priključe programu NATO Partnerstvo za mir i, uopšte, da ojačaju vojnu i svu ostalu saradnju sa SAD.

Slobodan Pavlović

Dijeljenje sadržaja

TV Tribunal 135

2003-02-21

KOSOVSKA ISTRAGA: Prvi pripadnici OVK pred Haškim tribunalom
MALA, MOBILNA, UBITAČNA I DISKRETNA: Kapetan Dragan raportira Slobodanu Miloševiću o "Crvenim beretkama"
NOVOZELANDSKA VERZIJA: Ko je na koga pucao u Sarajevu?
OSAM MESECI "ZA DŽABE": Zoran Žigić ponovo ostao bez branioca