Policijski čas u Doboju je "u principu važio za sve", ali se "mirne savesti" može reći da se "u praksi sprovodio samo za ljude nesrpske nacionalnosti", tvrdi bivši funkcioner iz Doboja koji je i sam, kako tvrdi "čuo, video i osetio" policijski čas

Suđenje bivšim čelnicima policije bosanskih Srba Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu nastavljeno je iskazom svedoka kojem je dodeljen pseudonim ST 41 i mere zaštite lika. Kako je naglasio tužilac Aleks Demerđijan/Alex Demirdjian, svedok je "bio na rukovodećem položaju u opštini Doboj i poznavao je članove kriznog štaba u tom gradu".

Svedok je bio na funkciji u Doboju od 1978. godine do 30. aprila 1992. godine. U prvim danima maja 1992. srpske snage su "zauzele Doboj", nakon čega je svedok pozvan u garnizon u predgrađu gde mu je izvesni major Krkeš uručio otkaz. Poslove su, po svedoku, izgubili i drugi nesrbi.

Svedočenjem ST 41, tužilaštvo nastoji da dokaže da je policijski sat u Doboju važio samo za nesrpsko stanovništvo. Svedok je rekao da je "kretanje bilo moguće samo od 8 do 11 sati ujutro" i dodao je da je u principu "policijski čas važio za sve" ali da "mirne savesti" može reći da se "u praksi sprovodio samo za ljude nesrpske nacionalnosti" koji su jedini privođeni. Tvrdi da je "svakodnevno viđao Srbe kako hodaju ulicom u vreme policijskog časa".

Odgovarajući na pitanje tužioca, svedok je rekao da je tu meru "čuo, video i osetio" ali da ne zna ko je odlučivao o tome. Na sugestiju tužioca da se o policijskom času govorilo na lokalnom radiju, svedok je odgovorio da "misli da je na radiju čuo da je o tome odlučio Krizni štab na predlog policije". "Teško mi je da sa distance nešto ponovim tačnim redosledom, to su ružne stvari koje čovek nastoji da zaboravi", zaključio je svedok.

Stanišićev branilac tvrdio je da je lokalni Krizni štab imao vrhovnu vlast u opštini i da je samostalno doneo naredbu o policijskom času. Prema odbrani, ta naredba je važila jednako za sve građane Doboja bez obzira na njihovu nacionalnost. Branilac je takođe naveo da je svedok posedovao dozvolu za kretanje iako nije bio Srbin.

Svedok je, odgovarajući na pitanja sudija, pojasnio da je dozvolu dobio tek na jesen, iako je policijski čas uveden na proleće 1992. godine, kao i da mu je time omogućeno slobodno kretanje "najkraćim putem" do mesta gde je bio raspoređen na radnu obavezu. No i pored dozvole, svedok je uhapšen u vreme predviđeno za slobodno kretanje. Pripadnici patrole koja ga je zaustavila su ga najpre pretukli, a zatim odvezli u zgradu policije. Pušten je nakon razgovora sa inspektorom kojeg je poznavao i koji ga je na izlasku zaštitio od novih udaraca u "špaliru policajaca" koji su stajali ispred stanice.

Dijeljenje sadržaja