Sjedište Međunarodnog krivičnog suda u Den Haagu

Bez prisustva čak tri stalna člana Saveta bezbednosti - SAD, Kine i Rusije, ali pod budnim okom njihovih misija pri UN - u njujorškom sedištu svetske organizacije počela je skupština 79 država koje su u svojim parlamentima ratifikovale pristupnicu kontroverznom Međunarodnom krivičnom sudu (MKS). Predsedavajući zasedanja Jordanac Zeid Al-Huein i savetnik UN za pravna pitanja Hans Korel/Corell govorili su na otvaranju o "istorijskom danu za međunarodnu zajednicu" i njenoj "nepokolebljivoj podršci" novom tribunalu, koji počinje rad 1. jula iduće godine sa mandatom da sudi za najteža krivična dela - ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid.

Osnivačka skupština MKS trajaće do 10. septembra, sa zadatkom da - bez obzira na ozbiljne političke prepreke koje su se pojavile - usvoji seriju operativnih dokumenata, uključujući pravilnik o proceduri i dokazima, finansijski poslovnik i budžet, kao i pravilnik o izboru sudija i glavnog tužioca. Izbor 18 sudija i tužilaštva predviđen je za sledeću sesiju, početkom iduće godine, s tim što bi 1. jula 2003. izabrani trebalo da polože zakletvu u Hagu/Den Haag i time obeleže kraj tekućih porođajnih muka novog globalnog suda.

Međunarodni krivični sud odgovoran je državama koje su ratifikovale Rimski statut o njegovom osnivanju. Za razliku od Međunarodnog suda za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji i Ruandi, osnovanih odlukom Saveta bezbednosti UN i sa ovlašćenjima iznad zakonodavstava zemalja kojima se bave - MKS je uspostavljen međunarodnim ugovorom, nije u nadležnosti UN i komplementaran je sa nacionalnim zakonodavstvima zemalja osnivača. To znači, konkretno, da u svim slučajevima gonjenja prednost imaju zemlje čiji je državljanin osumnjičen za zločin, a MKS preuzima predmet u slučajevima kad nacionalno pravosuđe nije u stanju ili ne želi da ga procesuje. Rimski statut nije retroaktivan, tako da će se MKS baviti samo zločinima počinjenim posle 1. jula 2003. godine - kad je predviđen početak rada tog novog tribunala u Hagu.

Za razliku od zvaničnog dela osnivačke skupštine MKS, u njenim njujorškim kuloarima glavnu temu predstavlja globalna inicijativa Vašingtona da se, putem bilateralnih sporazuma, isposluje izuzeće od ingerencija novog suda za američke vojne i civilne pripadnike mirovnih misija u svetu. Četiri države već su potpisale takav sporazum sa SAD (Rumunija, Izrael, Istočni Timor i Tadžikistan), a i u doskora monolitnom taboru potpisnika Rimskog statuta iz sastava EU pojavile su se pukotine, posle nedavnog iskazivanja prvih simptoma "određenog razumevanja" Italije i Britanije (a, izgleda i Francuske) za zabrinutost koju oko svojih mirovnjaka ispoljava 'veliki brat' iz Vašingtona.

Ministri inostranih poslova EU dogovorili su se, prošle nedelje, da se do kraja septembra formuliše zajednički stav evropske petnaestorice o zahtevu SAD, a američki pritisak pojačava se u međuvremenu prema grupaciji država nastalih raspadom bivše SFRJ Jugoslavije - Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, SR Jugoslaviji i Makedoniji. U tom zapadnobalkanskom području stacionirano je trenutno preko 80 odsto od sveukupnog broja američkih pripadnika međunarodnih mirovnih misija, što, kako se naglašava u Vašingtonu, predstavlja prosto imperativ za Bušovu administraciju da se - pre 1. jula 2003 - posebno sa vladama u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu i Skoplju potpiše sporazum kojim će se obezbediti uzajamna zaštita od nadležnosti MKS.

Slobodan Pavlović

Dijeljenje sadržaja

TV Tribunal 114

2002-09-06

ŽRTVE IZ IZBICE: Da li su u redovima OVK bili starci i invalidi?
KOMŠIJE IZ KLJUČA : Kako je pokojni Jovo dobio pušku
PORICANJE NEPORECIVOG: Tribunal ogorčen negiranjem srebreničkih zločina
PRIJEDORSKA "KNJIGA MRTVIH": Nestale nije imao ko da prijavi
VOJNA EKSPERTIZA KOSOVSKE KAMPANJE: Vojska je postupala po naređenjima sa vrha