"Ako se za obične (logorske) stražare traži doživotna robija, šta ćemo sa onima gore? Hoćemo li ih konjima na repove?" - upitao je sudije beogradski advokat Toma Fila, branilac Mlađe Radića


Branioci Mlađe Radića i Zorana Žigića, za koje je optužba zatražila kaznu doživotnog zatvora, posebno su se oštro u svojim završnim rečima okomili na ocenu tužioca Suzan Somers da niko od petorice optuženih za zločine u logorima Omarska, Keraterm i Trnopolje "nije ispoljio žaljenje i kajanje", te da za njih "nema nikakvih olakšavajućih okolnosti."

Ukazujući da je njegov branjenik, Mlađo Radić zvani "Krkan", sarađivao sa tužilaštvom i uradio sve što je tužilac od njega tražio, a da mu se sada to ne priznaje za olakšavajuću okolnost, beogradski advokat Toma Fila se pred sudom upitao "da li gospođa Somers time šalje poruku optuženima da ne sarađuju, već da se ponašaju kao jedan koji se tu skoro tako ponašao." Bila je to neskrivena aluzija na način na koji se, nedavno, pred sudom ponašao Slobodan Milošević, bivši beogradski klijent Tome File.

Tog svog bivšeg klijenta Fila je, nesumnjivo, imao u vidu i kada je komentarisao najstrožu kaznu koju je, za Mlađu Radića, tražila optužba. "Ako se za običnog (logorskog) stražara traži doživotna robija" – upitao je sudije Fila - "šta ćemo da radimo sa onima gore? Hoćemo li ih konjima na repove, ili ćemo tražiti izmenu (Statuta Tribunala), da se uvede smrtna kazna?" Zaključio je kako, ipak, "treba imati neku meru."

Fila nije osporavao da su u Omarskoj i drugim prijedorskim logorima u leto 1992. izvršena teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava, , ali je sporio da se postupci njegovog branjenika - "običnog seoskog policajca i stražara na najnižem nivou u logoru" - mogu pravno kvalifikovati kao zločini radi kojih je osnovan Haški tribunal. Sporio je, takođe, da je Radić bio komandir jedne od stražarskih smena u logoru, koja je po svedočenjima bivših zatočenika bila najgora i tokom čijeg je dežurstva, po optužnici, izvršeno najviše ubistava i teških prebijanja. Fila je, takođe, osporavao i svedočenja zatočenih žena koje su tvrdile da ih je Radić silovao, ali je taj deo rasprave bio zatvoren za javnost. Na javnom delu je, samo, rekao da silovanja radi "zadovoljavanja seksualne želje" ne spadaju u ratne zločine, za koje je nadležan Haški tribunal, već u "obična krivična dela." Fila je zaključio ocenom da tužilaštvo nije izvan razumne sumnje dokazalo krivicu Mlađe Radića, ali nije izričito zatražio oslobađajuću presudu.

Beogradski advokat Slobodan Stojanović, branilac Zorana Žigića za kojeg je tužilac takođe zatražio kaznu doživotnog zatvora, je u svojoj završnoj reči tvrdio da optužba nije dokazala ni jedno od ubistava i teških prebijanja koja se stavljaju na teret njegovom klijentu. Podsetio je da je Žigić, u izjavi pred sudom, priznao da je "ošamario i opsovao" nekoliko zatočenika i da se zbog toga "iskreno kaje" i "duboko žali." Da je to učinio u miru, smatra Stojanović, Žigić bi odgovarao pred sudijom za prekršaje ili bi, u najgorem slučaju, protiv njega bila podneta prijava za "bagatelna krivična dela" i bio bi kažnjen novčano ili sudskom opomenom. Ukazujući da ne želi da "licitira" o visini kazne Žigiću, Stojanović je zaključio očekivanjem da će Veće doneti "ispravnu odluku o odgovornosti i pravednu odluku o kazni."

Sutra je na programu završna reč odbrane Dragoljuba Prcaća, za kojeg je optužba zatražila kaznu od 35 godina zatvora.

Dijeljenje sadržaja