Da li isporučivanje generala armije BiH Haškom tribunalu izaziva uznemirenost u bivšem političkom vrhu zemlje, na čelu sa bivšim predsednikom Izetbegovićem

Hapšenje dvojice bosanskih generala i jednog pukovnika na dan izricanja presude srpskom generalu Krstiću, protumačeno je kao znak da Haški tribunal želi "jednako da tretira sve strane koje su učestvovale u ratu", piše specijalni izveštač bostonskog "Kriščen Sajens Monitora" (Christian Science Monitor) u svom izveštaju iz Sarajeva.

Međutim, bivši potpredsednik BiH Ejub Ganić misli da je u pitanju "pokušaj nekih međunarodnih krugova da stvore istoriju građanskog rata da bi mogli da optuže svakog". Na glasine koje se šire da bi i Izetbegović mogao biti optužen od strane Haškog tribunala, Ganić odgovara da bi to bilo jednako "pozivanju Ruzvelta ili Čerčila na odgovornost zbog bombardovanja civila i bolnica u nemačkim gradovima".

Diplomatski savetnik haškog tužioca, Žan-Žak Žoris (Jean-Jacques Joris), međutim, objašnjava da u toku legitimne odbrambene vojne akcije "može biti počinjen zločin". Po Žorisovim rečima, "tri bosanska oficira su optuženi zbog zločina koje nisu sprečili, odnosno što ih nisu gonili, pošto su za njih saznali".

Dopisnik "Kriščen Sajens Monitora" navodi da je na naslovnoj strani nedeljnika "Dani" objavljena Izetbegovićeva izjava koja glasi: "Spreman sam da delim sudbinu svojih generala", a uz nju i izjava Stjepana Kljujića, člana Predsedništva BiH tokom rata: "Armija BiH bila je u rukama jednog čoveka".

Bostonski dnevnik navodi da je Jovan Divjak, jedini srpski general u Armiji BiH, još 1993. godine uputio pismo Izetbegoviću u kojem ga je upozorio na zločine koje dvojica kriminalaca, Caco i Ćelo, vrše nad Srbima, Hrvatima i Bošnjacima. Divjak, takođe tvrdi da je Izetbegović bio informisan o zločinima koje su počinile čisto religiozne muslimanske brigade, uključujući i mudžahedine, koje je on favorizovao i poštovao. Divjak napominje da je Izetbegović znao o problemima koji postoje u centralnoj Bosni, ali ih je prihvatio kao činove osvete.

"Kriščen Sajens Monitor" navodi i pisanje nedeljnika "Slobodna Bosna", u kojem se tvrdi da je Haški tribunal dao da se prevede Izetbegovićeva "Islamska Deklaracija", s obzirom da je, za vreme rata, više nego deset hiljada primeraka ove knjige bilo podeljeno vojnim i policijskim strukturama, iako je njen autor tvrdio da je u knjizi reč o modernom Islamu, a ne o Bosni.

Odlazeći američki ambasador u BiH Tomas Miler (Thomas Miller) smatra, međutim, da je bosanska vlada postupila po pravilima Tribunala, kad je dala uhapsiti trojicu oficira, za razliku od srpskog entiteta, gde i dalje skrivaju osumnjičene ratne zločince. Bosanci su, prema Mileru, rekli: "Dajte nam šansu, nemojte samo slati NATO trupe, kao da mi ne postojimo. I uradili su kako treba".

Dijeljenje sadržaja