Optužnica za zločine u selu Ljuboten – za koje se terete Ljube Boškoski i Johan Tarčulovski – je poslednja optužnica tužilaštva Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju

Pošto se danas u sudnici pojavio bez pravnog zastupnika, Johan Tarčulovski je tražio da se izjašnjavanje o navodima optužnice odloži do dolaska njegovog advokata

Bivši ministar unutrašnjih poslova Makedonije optužen za nezakonit napad na albanske civile u selu Ljuboten, kraj Skopja, 10 i 12. avgusta 2001. godine. U pritvoru Tribunala je trenutno 61 optuženi, 14 ih je na privremenoj slobodi, a 15 u begstvu.

Bivši ministar unutrašnjih poslova Makedonije smatra " da u njegovom slučaju nema slučaja" i osjeća se "apsolutno nevinim" u odnosu na optužbe za ubojstva, bezobzirno razaranje i okrutno postupanje prema albanskim civilima u selu Ljuboten.

Bivši policajac iz Skopja i telohranitelj makedonskog predsednika negira krivicu za ubistva i zlostavljanja civila albanske nacionalnosti i razaranje sela Ljuboten, u avgustu 2001. godine

Bivši ministar unutrašnjih poslova je jednom već bežao iz Makedonije da bi izbegao krivično gonjenje a sada bi, smatra tužilac, imao “dvostruki motiv” da nestane, budući da se protiv njega vode postupci u Hagu i u Hrvatskoj. Tarčulovski dve godine “aktivno izbegavao” kontakte sa haškim istražiteljima.

Suđenje za zločine u selu Ljuboten kraj Skopja će, prema najavama predraspravnog sudije Albina Esera, početi najverovatnije u maju ili junu 2006. godine. Optužba je najavila 125 svedoka, 4 veštaka i izložiti 309 dokaznih predmeta.

Neizvestan datum početka suđenja za zločin u selu Ljuboten kod Skopja, za koji se terete bivši makedonski ministar unutrašnjih poslova Ljube Boškoski i njegov tadašnji telohranitelj Johan Tarčulovski

Sekretarijat Tribunala odlučio da Ljube Boškoski mora da izdvoji više od pola miliona američkih dolara za svoj tim odbrane koji vodi sarajevski advokat Edina Rešidović, jer optuženi i njegova supruga poseduju više nego što to "njihove razumne potrebe zahtevaju"

Početak prvog i jedinog Tribunalovog suđenja za zločine počinjene nad albanskim civilima u Makedoniji zakazan za 16. april ove godine

Predsednik Tribunala bi do kraja nedelje trebalo da imenuje veće koje će od 16. aprila suditi Ljubetu Boškoskom i Johanu Tarčulovskom, optuženim za zločine nad albanskim civilima u selu Ljuboten, nedaleko od Skoplja

Veće koje će suditi Ljubetu Boškoskom i Johanu Tarčulovskom odgovorilo na nekoliko podnesaka odbrane i optužbe. Predraspravna konferencija sledeće nedelje

Nakon uvodne reči optužbe u ponedeljak 16. aprila uslediće tronedeljna pauza na suđenju Ljubetu Boškoskom i Johanu Tarčulovskom optuženim za ubistvo sedam osoba, spaljivanje 14 kuća i zlostavljanje više stotina civila u makedonskom selu Ljuboten, 12. avgusta 2001. godine. Prvi svedoci optužbe - 7. maja ove godine

U trodelnoj uvodnoj reči tužilac ukazivao na postojanje oružanog konflikta u Makedoniji, komandnu odgovornost Ljubeta Boškoskog i individualnu krivičnu odgovornost Johana Tarčulovskog za napad na selo Ljuboten 12. avgusta 2001. Prvi svedoci optužbe 7. maja ove godine

Svedok optužbe Osman Ramadani u unakrsnom ispitivanju tvrdi da je njegova izjava istražiteljima tužilaštva "dopunjena" podacima koje on nikada nije izgovorio. Kaže da nije poznavao pripadnike ONA niti je njih bilo u Ljubotenu u avgustu 2001. godine

U unakrsnom ispitivanju Nazima Bušija, branilac Ljubeta Boškoskog ukazuje da je Oslobodilačka nacionalna Armija pokušala da dobije "politički legitimitet praveći se da je regularna vojska" a zapravo je bila "teroristička organizacija koja je hapsila i ubijala civile". Buši kaže da su legitimitet pokretu dali makedonski Albanci, na izborima 2002. godine

Nazim Buši ne prihvata sugestije odbrane Johana Tarčulovskog da je Oslobodilačka nacionalna armija makedonskih Albanaca bila teroristička organizacija. Izjave međunarodnih zvaničnika koji pripadnike ONA nazivaju “teroristima, siledžijama i ubicama” su, po svedoku, posledica njihovog nerazumevanja termina “terorizam”

Svedok optužbe tvrdi da su pripadnici Oslobodilačke nacionalne Armije (ONA) uvek nosili uniforme, činove i bili jasno označeni amblemima formacija kojima su pripadali. Branilac Johana Tarčulovskog to osporava i ističe da je pripadnike ONA od civila razlikovalo samo oružje

Makedonske snage bezbednosti su na početku sukoba bile "potpuno nespremne da se izbore sa izazovima albanske pobune u zemlji". Cilj im je bio da "vojnim sredstvima poraze i unište" Oslobodilačku nacionalnu Armiju, ocenjuje vojni ekspert tužilaštva u izveštaju o prirodi vojnog konflikta u Makedoniji 2001. godine

Nemački novinar Franc Jozef Hač je u glavnom ispitivanju izneo niz optužbi na račun makedonske policije koja je, tvrdio je, ušla u Ljuboten 12. avgusta 2001. godine i pretukla tridesetak meštana sela na obližnjem punktu u Radišanima. Branilac smatra da je svedokov opis događaja - “izmišljotina”

Nemački novinar Franc Jozef Hač - koji je u glavnom ispitivanju tvrdio da je izveštavao o sukobima u Makedoniji i događima u Ljubotenu - priznao da je 2001. godine primao novac od Oslobodilačke nacionalne Armije makedonskih Albanaca. Za šta mu je taj novac isplaćivan rekao je na sednici zatvorenoj za javnost

Nakon što su branioci Boškoskog i Tarčulovskog, u unakrsnom ispitivanju, optužili nemačkog novinara Hača da "izmišlja činjenice" , tužilac je u dodatnom ispitivanju nastojao da rehabilituje svedoka koji tvrdi da je bio očevidac napada na Ljuboten

U izveštaju koji je sastavio na zahtev optužbe, vojni ekspert Viktor Bezručenko zaključuje da je otpor meštana Ljubotena makedonskim snagama bezbednosti 12. avgusta 2001. godine bio “slab ili uopšte nije postojao”

Da li je bivši makedonski ministar unutrašnjih poslova Ljube Boškoski - koga tužilaštvo tereti za nezakonit napad na Ljuboten 12. avgusta 2001. godine - imao "operacionu" ili "operativnu" kontrolu?

Odbrana tvrdi da je vojni veštak optužbe Viktor Bezručenko sugerisao tužilaštvu kako da "izgradi slučaj protiv Ljubeta Boškoskog". Bezručenko je određen za "eksperta optužbe zato što se njegovi stavovi u potpunosti poklapaju sa navodima optužnice" protiv Ljubeta Boškoskog i Johana Tarčulovskog, smatra branilac

Mada je u izjavi tužilaštvu rekao da je optuženi Johan Tarčulovski “predvodio” pripadnike privatne agencije za obezbeđenje “Kometa”, Miodrag Stojanovski je pred sudom promenio svoj iskaz. Tvrdi da je Tarčulovskog video u dvorištu policijske stanice u kojoj je radio, nezavisno od pripadnika “Komete”

Odbrana Ljubeta Boškoskog tvrdi da je vojni ekspert optužbe Viktor Bezručenko imao više funkcija u tužilaštvu - radio je kao istražitelj, prevodilac, vojni analitičar a na suđenju Boškoskom i Johanu Tarčulovskom svedoči kao veštak

Šestog dana unakrsnog ispitivanja vojnog eksperta optužbe Viktora Bezručenka odbrana Ljubeta Boškoskog sugerisala da je napad na Ljuboten 12. avgusta 2001. godine naredio tadašnji predsednik Makedonije Boris Trajkovski. Bezručenko odgovara da "nije video dokument sa potpisom predsednika koji bi to potvrdio"

Odbrana Ljubeta Boškoskog je današnji nastavak unakrsnog ispitivanja vojnog veštaka tužilaštva Viktora Bezručenka posvetila operacijama Oslobodilačke nacionalne armije makedonskih Albanaca od januara do avgusta 2001. godine

Branilac Johana Tarčulovskog je u unakrsnom ispitivanju Viktora Bezručenka sugerisao da su pravila o formiranju, organizaciji i delovanju Oslobodilačke nacionalne Armije (ONA) makedonskih Albanaca prepisana iz sličnih dokumenata Oslobodilačke vojske Kosova (OVK)

Odbrana Johana Tarčulovskog osporava istinitost pojedinih informacija u dokumentima koje je vojni veštak optužbe Viktor Bezručenko koristio u priprema svog ekspertskog izveštaja. Koji su, po svedoku, bili bolji a koji gori izvori informacija

Mobilizacija i prekid komunikacija ukazuju na postojanje oružanog konflikta čak i kada zemlja ne proglasi ratno stanje, potvrđuje tvrdnje tužioca vojni ekspert Viktor Bezručenko. Odbrana osporava oružani sukob a time i nadležnost Tribunala

Gzim Ostreni, načelnik štaba Oslobodilačke nacionalne armije (ONA) makedonskih Albanaca, kaže da su se oni “uvek zalagali za dijalog” sa vlastima. S druge strane Makedonija je, tvrdi on, “pred međunarodnom zajednicom pozivala na pregovore a pred svojim građanima na borbu protiv terorista ONA”

Odbrana Ljubeta Boškoskog tvrdi da je Gzim Ostreni postavljen za načelnika štaba Oslobodilačke nacionalne Armije samo da bi joj dao “vojni legitimitet”. Ostreni u toj "krimnalnoj" organizaciji, prema odbrani, nije imao “ni moći, ni uticaja, ni ovlašćenja”

U unakrsnom ispitivanju Gzima Ostrenija, odbrana Ljubeta Boškoskog osporava vojni karakter Oslobodilačke nacionalne armije (ONA) i tvrdi da se radilo o terorističkoj organizaciji. Branilac tvrdi da je ONA koristila gerilsku taktiku “udri i beži” i napadala “lake mete” kako bi reakciju makedonskih snaga bezbednosti iskoristila u propagandne svrhe

Nakon što je tvrdio da je Gzim Ostreni bio “paradni” načelnik štaba Oslobodilačke nacionalne Armije (ONA), branilac Ljubeta Boškoskog je danas sugerisao da je svedok imenovan na tu poziciju najranije u maju 2001. godine. Tek tada je, tvrdi odbrana, počeo sa radom na Pravilima službe te organizacije. Datum nastanka ONA sporan je i za branioca Johana Tarčulovskog

Kao što je Fidel Kastro izabran za vođu pobunjenika na Kubi, tako je i Ali Ahmeti izabran za vođu makedonskih Albanaca, sugerisala je tužiteljica u dodatnom ispitivanju načelnika štaba Oslobodilačke nacionalne armije (ONA) Gzima Ostrenija

Po podacima koje je istražitelj Tomas Kunel dobio od makedonskog Ministarstva unutrašnjih poslova, "nijedan policajac nije krivično gonjen za zločine počinjene u Ljubotenu 12. avgusta 2001. godine". Vojska negira da su njeni pripadnici učestvovali u operaciji Ljuboten ili na bilo koji način pomogli jedinici Johana Tarčulovskog koja je, po optužbi, odgovorna za napad na selo

Izvođenje dokaza o telefonskim pozivima Johana Tarčulovskog pripadnicima agencije za obezbeđenje "Kometa" koji su, prema optužni, 12. avgusta 2001. godine pod komandom opuženog učetvovali u napadu na Ljuboten

Dok optužba uz pomoć spiska telefonskih poziva nastoji da dokaže vezu Johana Tarčulovskog sa agencijom za obezbeđenje “Kometa” čiji su pripadnici, po tužiocu, učestvovali u operaciji u Ljubotenu, odbrana ukazuje da je tadašnji makedonski predsednik Trajkovski imao običaj da koristi telefone svojih telohranitelja, među kojima je u to vreme bio i Tarčulovski

Branilac Ljubeta Boškoskog sugeriše da je istražitelj tužilaštva Tomas Kunel načinio pogreške prilikom uzimanja izjava mogućih svedoka optužbe jer se nije u potpunosti pridržavao propisane procedure

Telefonski broj sa kojeg su 12. avgusta 2001. godine upućeni pozivi pripadnicima agencije za obezbeđenje “Kometa”, nije koristio samo optuženi Tarčulovski. Aparat su mogle da upotrebe i njegove kolege, tvrdi odbrana

Nakon 26 nedelja i 50 saslušanih svedoka, optužba je završila izvođenje dokaza na suđenju bivšem ministru unutrašnjih poslova Makedonije Ljubetu Boškoskom i komandiru policijske jedinice Johanu Tarčulovskom koji se terete za nezakonit napad na Ljuboten 12. avgusta 2001. godine

Branioci Ljubeta Boškoskog i Johana Tarčulovskog najavili kratke dokazne postupke sa po pet svedoka koji će iskaze dati uživo i ukupno 16 svedoka čije će pisane izjave biti priložene u dokaze. Sutra uvodna reč odbrane Boškoskog

U uvodnoj reči, braniteljica Ljubeta Boškoskog ukazala da je optuženi “transparentno i nepristrasno” preduzeo “sve potrebne i razumne mere da pronađe i kazni izvršioce” zločina u Ljubotenu 12. avgusta 2001. godine. Optužba “krivo postavila slučaj i kuca na pogrešna vrata”, smatra odbrana

Šta je bivši ministar makedonske policije Ljube Boškoski učinio kako bi "što je pre moguće doznao istinu o događajima u Ljubotenu". Prvi svedok odbrane je u aprilu 2002. godine dobila specifičan zadatak da prikupi celokupni materijal MUP koji se odnosi na događaje u Ljubotenu i istragu koja je usledila nakon 12. avgusta 2001. godine

Tužilac sugeriše da je Sofija Galeva, bivša savetnica u kabinetu ministra policije Ljubeta Boškoskog, prikupljala materijale o "slučaju Ljuboten" kako bi odbranila reputaciju ministra koji se nalazio pod optužbama medija i međunarodne organizacije Hjumn Rajts Voč da je odgovoran za ubistvo albanskih civila u Ljubotenu

Svedok odbrane Igno Stojkov tvrdi da je Radna grupa za prikupljanje dokaza o zločinima u Makedoniji ispitala "slučaj Ljuboten" iako meštani tog sela nisu podneli krivične prijave na ponašanje policije

Igno Stojkov, svedok odbrane Ljubeta Boškoskog, smatra da je posao u vezi sa Ljubotenom “ostao nedovršen” zato što članovi Radne grupe za prikupljanje dokaza o ratnim zločinima u Makedoniji nisu uspeli da stupe u kontakt sa meštanima tog sela koji su odbijali kontakte sa policijom. Tužilac smatra da “zločin mora da bude istražen čak i ako se žrtve plaše da ga prijave policiji”

Bilans istrage Radne grupe za prikupljanje dokaza o ratnim zločinima počinjenim na teritoriji Makedonije je, po tužiocu, “jedna službena beleška o posetama policijskim stanicima u Čairu i Mirkovcima”. Članovi Radne grupe znali za “mrtva tela u Ljubotenu” i jednog preminulog Albanca u skopskoj bolnici ali to nisu dalje istraživali jer “nisu mogli da stupe u kontakt sa meštanima sela”

Petre Stojanovski, viši inspektor makedonske policije svedoči da ministar unutrašnjih poslova "nema operativnu ulogu u otkrivanju dela i počinilaca". Istraga je u rukama pravosudnih organa a ne policije, tvrdi Stojanovski

Mada je obavešten da u Ljubotenu ima mrtvih, istražni sudija ipak nije izašao na lice mesta, jer su ga u vršenju uviđaja, po svedočenju Petrea Stojanovskog, sprečile loša bezbednosna situacija i mrak

Svedok odbrane Ljubeta Boškoskog tvrdi da je policija proverila informacije iz medija po kojima su u Ljubotenu ubijeni civili a meštani sela bili podvrgnuti policijskoj torturi. Tvrdi da niko nije potvrdio te informacije a meštani se nisu žalili na ponašanje policije

Bivši ministar policije Ljube Boškoski, po tvrdnjama svedoka odbrane Stojanovskog, nije imao operativnih ovlašćenja. Bio je političar a ne policajac, tvrdi svedok. Tužilac, međutim, ukazuje da je Boškoski, kao ministar policije, bio najpozvaniji da preduzme mere kako bi istražio zločin u Ljubotenu i kaznio počinioce

Inspektor Petre Stojanovski negira da je učestvovao u pripremama za operaciju u Ljubotenu 12. avgusta 2001. godine. Policajci koji su izveli napad na to makedonsko selo su "vršili svoju dužnost", smatra Stojanovski

Vesna Dorevska, svedokinja odbrane bivšeg ministra unutrašnjih poslova Makedonije Ljubeta Boškoskog, tvrdi da "ministar policije nema policijska ovlašćenja". Njegova pozicija je mnogo bliža menadžerskoj – on je "izabrani i postavljeni funkcioner a ne operativno lice", ukazuje svedokinja

Policijski rezervisti nisu imali status zaposlenih lica u makedonskom Ministarstvu unutrašnjih poslova, tvrdi Vesna Dorevska, nekadašnji rukovodilac Sektora za kadrovska pitanja. Da li je moguće povesti disciplinski postupak protiv nezaposlenih lica

U unakrsnom ispitivanju Vesne Dorevske, tužiteljica sugeriše da ministar Boškoski “nije samo sedeo u svom kabinetu i gledao televizijski program” već je išao i na teren gde su se odvijale borbe između policije i Oslobodilačke nacionale armije makedonskih Albanaca. Svedokinja tvrdi da je “ministar bio na terenu da pruži moralnu podršku policajcima”

Nekadašnja savetnica ministra makedonske policije tvrdi da nakon isteka roka od 6 meseci od dana kada se saznalo za disciplinski prekršaj, nadležni organi nisu mogli da pokrenu postupke protiv počinilaca. Nemoguće je pokrenuti disciplinski postupak protiv nepoznatih počinilaca, ukazuje svedokinja

Ministar makedonske policije je zaposlen u Vladi kojoj odgovora za rad Ministarstva, ukazuje Slađana Taseva, veštak odbrane Ljubeta Boškoskog. Tvrdi da ministar ima samo političku odgovornost koja za propuste u radu povlači razrešenje a ne disciplinske mere. Da li je predsednik Makedonije kršio zakon?

U unakrsnom ispitivanju eksperta odbrane Ljubeta Boškoskog, tužilac sugeriše da je makedonsko Ministarstvo unutrašnjih poslova “preduzimalo nadležnosti koje mu nisu dodeljene zakonom”. U publikacijama koje je MUP objavio se, između ostalog, govori o istoriji, etnogenezi i demografiji makedonskog naroda, tvrdi tužilac

Ministar policije ne može da izdaje naređenja, tvrdi ekseprt odbrane Ljubeta Boškoskog. Ministar samo “stavlja potpis na naređenje” koje je u formi odluke uobličeno na Kolegijumu. Može li ministar samostalno da preduzme “određene mere kada su prekršeni javni red i mir”?

Zlatko Keskovski, bivši načelnik Sektora za lično obezbeđenje predsednika Makedonije Borisa Trajkovskog svedoči u odbranu svog venčanog kuma, bivšeg ministra policije Ljubeta Boškoskog. Tvrdi da mu je zadatke postavljao predsednik Makedonije a ne ministar policije

Zlatko Keskovski, svedok odbrane Ljubeta Boškoskog, tvrdi da je napad na Ljuboten naredio bivši predsednik Makedonije Boris Trajkovski koji je bio "besan zbog učestalih napada ONA na makedonske snage bezbednosti i pretnje koju si ti napadi predstavljali za potpisivanje Ohridskog mirovnog sporazuma"

Optužba sugeriše da bivši makedonski predsednik Trajkovski nije naredio napad na Ljuboten jer nije želeo da "ugrozi potpisivanje Ohridskog sporazuma". Svedok odbrane Ljubeta Boškoskog, Zlatko Keskovski, izrazio saučešće porodici preminulog predsednika i ostao pri tvrdnji da je "lično čuo predsednikovo naređenje za napad"

Uvidom u dokumentaciju MUP, odbrana Ljubeta Boškoskog nastoji da ospori da su osobe sa tužiočevog spiska rezervista učestvovale u napadu na Ljuboten. Od 14 osoba sa tog spiska koje su isplaćene kao pripadnici rezervnog sastava policije, samo je jedna bila angažovana u vreme događaja u Ljubotenu, tvrdi svedok odbrane Đoko Popovski

Svedočenjem Branislava Dimitrova odbrana Ljubeta Boškoskog ukazuje na nelogičnosti u svedočenju nemačkog novinara Franca Jozefa Huča koji je u junu ove godine tvrdio da je odseo u hotelu Dal Met Fu u Skoplju 12. avgusta 2001. godine. Po Dimitrovu, direktoru hotela, Huč je bio u hotelu od 22. do 31. avgusta te godine

U uvodnoj reči, branilac Johana Tarčulovskog osporava postojanje oružanog konflikta u Makedoniji 2001. godine. Napad na Ljuboten, za koji se Tarčulovski tereti, je po odbrani, “legitimna akcija makedonskih snaga bezbednosti” usmerena protiv terorista u selu i naređena od strane tadašnjeg makedonskog predsednika Trajkovskog

Nikolče Grozdanovski tvrdi da je makedonska Armija 12. avgusta 2001. godine uzvratila na vatru koju su teroristi otvarali sa više pozicija u selu. U periodu pre akcije u Ljubotenu, teroristi su, po svedoku, na konjima prenosili oružje iz sela ka položajima Oslobodilačke nacionalne Armije. Tužilac ukazuje da je svedok u intervjuu istražiteljima govorio o kravama a ne o konjima

Nikolče Grozdanovski, svedok odbrane Johana Tarčulovskog, negira da je njegova minobacačka baterija pružila vatrenu podršku policijskoj jedinici koja je, po optužbi, bila angažovana u napadu na Ljuboten. Tužilac ukazuje da je svedok izmenio iskaz koji je svojevremeno kao osumnjičeni dao istražiteljima, kako bi sada njegovo svedočenje išlo u korist optuženog

Svedok odbrane Johana Tarčulovskog tvrdi da je makedonska Armija 12. avgusta 2001. godine pucala na "teroriste u crnim uniformama" koji su su iz Ljubotena gađali vojne položaje. Kada mu je tužiteljica pokazala fotografije leševa iz Ljubotena, zaštićeni svedok je primetio da ubijeni Albanci "ne izgledaju kao borci" a neki čak nose i pižame ispod crne odeće

Ekspert odbrane Johana Tarčulovskog osporava da je 2001. godine u Makedoniji postojalo stanje oružanog konflikta između Oslobodilačke nacionalne armije (ONA) makedonskih Albanaca i snaga bezbednosti. Blagoja Markovski tvrdi da se radilo o “unutrašnjem sukobu” koji je bio posledica “terorističkih i separatističkih tendencija” naoružanih pojedinaca i grupa

Vojni ekspert odbrane Johana Tarčulovskog tvrdi da “nije naišao ni na jedan dokument koji govori o zločinima makedonskih snaga bezbednosti”. Da su vojska i policija činile zločine, neko bi bio proglašen odgovornim, smatra Blagoja Markovski i priznaje da je “možda nešto čuo ili pročitao u medijima” ali nije siguran pošto ga, kako kaže, tužilac nije ispitivao o “konkretnom problemu”

Tužilac sugeriše da “prikupljanje novca, hrane, uniformi, oružja i lekova” ukazuje na “značajne organizacione sposobnosti Oslobodilačke nacionalne armije”. Ekspert odbrane Johana Tarčulovskog, međutim, smatra, da “nema ni pomena o organizovanoj strukturi” i da bi istim aktivnostima mogli da se bave i “plaćenici”

Nakon što je juče uporedio način organizacije ONA sa aktivnostima plaćenika, veštak odbrane Johana Tarčulovskog je danas zaključio da "Al Kaida radi iste stvari kao ONA ali njih niko ne predstavlja kao oružanu silu već kao terorističku organizaciju"

Iskazom poslednjeg svedoka odbrane Johana Tarčulovskog, završeno je izvođenje dokaza na suđenju za zločine makedonskih snaga bezbednosti u selu Ljuboten, 12. avgusta 2001. godine. Završne reči zakazane za prvu nedelju maja

U završnoj reči na suđenju za Ljuboten, tužilac zatražio kaznu od 12 godina zatvora za Ljubeta Boškoskog i 15 godina za Johana Tarčulovskog. Ljuboten je, po tužiocu, slučaj "zloupotrebe ovlašćenja i sadističke motivacije" u izvršenju zločina

U završnim rečima na suđenju za ubistvo sedam makedonskih Albanaca, spaljivanje 14 kuća i okrutno postupanje sa oko stotinu meštana Ljubotena, branioci zatražili oslobađajuće presude za Ljubeta Boškoskog i Johana Tarčulovskog

Odgovorima na argumente koje su tužilaštvo i odbrana izneli u završnim rečima, okončano suđenje za ubistvo sedam civila, uništavanje 14 kuća i torturu nad oko stotinu meštana Ljubotena. Optuženi se nadaju da će Veće doneti oslobađajuću presudu

Presuda Ljubetu Boškoskom i Johanu Tarčulovskom za zločine počinjene u avgustu 2001. godine u selu Ljuboten biće saopštena 10. jula

Johan Tarčulovski, bivši telohranitelj makedonskog predsednika, proglašen je krivim za ubistvo, bezobzirno razaranje i nehumano postupanje i osuđen je na kaznu od 12 godina zatvora. Nekadašnji prvi čovek makedonske policije Ljube Boškoski, oslobođen je krivice za propust da istraži zločine podređenih i kazni počinioce

Tužilaštvo i odbrana Ljubeta Boškoskog i Johana Tarčulovskog će još jednom razmeniti argumente na žalbenoj raspravi 29. oktobra ove godine. Boškoski, koji je u prvom stepenu oslobođen odgovornosti po svim tačkama optužnice ima pravo da ne prisustvuje raspravi. Ramuš Haradinaj i Idriz Balaj obavestili Tribunal da neće prisustvovati žalbenoj raspravi koja je u njihovom predmetu zakazana za 28. oktobar

Na žalbenoj raspravi tužilaštvo je tražilo da se bivši ministar makedonske policije Ljube Boškoski proglasi krivim za propust da istraži i kazni zločine podređenih u selu Ljuboten. Odbrana Johana Tarčulovskog smatra da presuda kojom je on proglašen krivim i osuđen na kaznu od 12 godina zatvora "nije zasnovana na dokazima"

Izricanje žalbene presude u jedinom makedonskom suđenju pred Tribunalom zakazano za 19. maj ove godine. Tužilaštvo je u žalbi tražilo da se Ljube Boškoski proglasi krivim za ubistvo i druge zločine iz optužnice dok je odbrana Johana Tarčulovskog tražila oslobađajuću presudu

Žalbeno veće potvrdilo osuđujuću presudu i kaznu od 12 godina zatvora za makedonskog policajca Johana Tarčulovskog i oslobađajuću presudu bivšem ministru policije Ljubetu Boškoskom. Sudija Liju u izdvojenom mišljenju ukazao da je "zabrinjavajuće" to što nadređeni može da "ne preduzme ništa"... i bude oslobođen odgovornosti

Odbrana traži prevremeno oslobađanje Johana Tarčulovskog nakon što je osuđeni odslužio polovinu zatvorske kazne od 12 godina koja mu je izrečena zbog zločina nad makedonskim Albancima u Ljubotenu kraj Skoplja

Predsednik Tribunala Patrik Robinson odbacio zahtev odbrane da se Johan Tarčulovski oslobodi nakon odslužene polovine od 12-godišnje zatvorske kazne na koju je osuđen zbog zločina nad Albancima u selu Ljuboten kod Skoplja 2001. godine

Nekadašnji makedonski policajac Johan Tarčulovski prebačen u nemački zatvor gde će odslužiti ostatak kazne od 12 godina. Tarčulovski je proglašen krivim za zločine nad makedonskim Albancima počinjene u avgustu 2001. godine u selu Ljuboten, kod Skoplja